Andora Izborne ankete, istraživanje biračkih namera i aktuelni rejtinzi stranaka

Andora doživljava snažan ekonomski oporavak, sa prognozom rasta BDP-a podignutom na 2,6 odsto za 2026. godinu. Međutim, visoki troškovi života, posebno stanovanja, ostaju ključni izazov. Iako je inflacija u junu pala na 4,2 odsto, prvenstveno zbog povoljnijih cena goriva i hrane, ona je i dalje iznad stopa u Španiji i Francuskoj. Vlada reaguje budžetom za 2026. godinu: planira rekordne investicije u pristupačno stanovanje i mere za stabilizaciju cena osnovnih potrepština. Cilj je osigurati atraktivnost ove male države i ublažiti socijalne tenzije, istovremeno povećavajući javne plate.

Andora zateže svoju migracionu i državljansku politiku kako bi kontrolisala rast i zaštitila nacionalni identitet. Trenutnu situaciju karakterišu pooštrene imigracione regulative kroz „Zakon o održivom rastu“ (Omnibus-2 zakon) koji je stupio na snagu početkom 2026. godine, predviđajući veće investicije za pasivno prebivalište i strože kontrole za prekogranične radnike. Iako je opšta kvota za imigraciju za 2026. godinu smanjena na 800 dozvola, vlada ju je nedavno povećala za 250 kako bi se suočila sa nedostatkom radne snage. Politički motivisane, ove mere su usmerene na očuvanje osetljive ravnoteže između ekonomskog razvoja i održavanja socijalne kohezije. To se ogleda i u izmenama Zakona o državljanstvu usvojenim u maju 2026. godine, koje sada uvode obavezan B1 test poznavanja katalonskog jezika i fleksibilnije, ali i dalje stroge uslove boravka. Vlada ovo brani kao zaštitu nacionalnog identiteta od „raspadanja“. Istovremeno, Andora se snalazi sa svojim granicama u kontekstu novog EU sistema ulaska/izlaska (EES), pri čemu su osigurani izuzeci za andorske građane i stanovnike. Kritičari, međutim, i dalje zameraju administrativna kašnjenja u imigracionoj službi.

Andora plovi kroz turbulentne političke vode koje značajno menjaju njenu geopolitičku orijentaciju. Ključna debata o pregovaranom sporazumu o pridruživanju sa EU deli zemlju: opozicija zahteva referendum koji bi mogao da odloži pristup jedinstvenom tržištu do 2027. godine, što unosi nesigurnost u investicije. Ova unutrašnja politička blokada nastaje dok vladajuća stranka DA, prema aktuelnim anketama, gubi svoju parlamentarnu većinu. Paralelno s tim, eskalira spor oko dekriminalizacije abortusa, tema koja dominira izbornom kampanjom i zbog koje se vlada kritikuje zbog oklevanja. Ova mešavina EU integracije, krhkog upravljanja i fundamentalnih društvenih pitanja primorava Andoru na redefinisanje svoje uloge u Evropi.

Andorska politička scena doživljava intenzivne debate, jer se zakonodavni period bliži kraju. U centru pažnje je Debat sobre l'Orientació Política del Govern (DOP), gde šef vlade Xavier Espot brani svoj bilans, dok opozicija kritikuje ključne projekte. Posebno napeta situacija na tržištu stanova, pojačana nedavno usvojenim ukidanjem zamrzavanja cena zakupa, i odložena penziona reforma dominiraju diskusijama. Ove parlamentarne rasprave, obeležene sve više predizbornom atmosferom, otkrivaju duboko neslaganje oko buduće ekonomske i socijalne politike Andore.

Andora intenzivira svoj kurs ka energetskoj autonomiji i klimatskoj otpornosti. Ova mala pirinejska država, koja u velikoj meri zavisi od uvoza električne energije, ubrzava razvoj obnovljivih izvora energije i modernizuje svoju infrastrukturu. Politički je to ukorenjeno u Nacionalnoj energetskoj strategiji protiv klimatskih promena i zakonodavstvu o energetskoj tranziciji, koje teži smanjenju emisija gasova staklene bašte za 37% do 2030. godine i klimatskoj neutralnosti do 2050. godine. Nedavne mere, poput zajma od 60 miliona evra od Evropske investicione banke i francuske podrške projektu hidroelektrane, naglašavaju ovu promenu.

Stambena kriza u Andori se pogoršava, što posebno pogađa mlađe generacije i domaćinstva sa niskim primanjima. Visoke cene zakupa ugrožavaju socijalni mir. Kao odgovor, vlada je nedavno najavila sveobuhvatan program pomoći za stanare, koji podržava domaćinstva koja izdvajaju preko 30% svojih prihoda za kiriju. Dodatno, stvaraju se podsticaji za privatne investitore kako bi se podstakla izgradnja pristupačnih stanova za iznajmljivanje. Takođe, minimalne zarade će nastaviti da rastu kako bi se ojačala kupovna moć. Ove mere imaju za cilj ublažavanje ekonomskih tenzija i poboljšanje međugeneracijske socijalne pravde.

Andorska omladina i studenti bore se sa eskalirajućom stambenom krizom: prosečna kirija u Andori la Velji premašuje Barselonu za 10 procenata, a pojedinci moraju da računaju sa oko 2.582 evra mesečno za troškove života. Ovo je direktna posledica ekonomskog modela koji se godinama razvijao, fokusirajući se na investicione podsticaje i pretvarajući tržište nekretnina u objekat špekulacija. Socijaldemokrate su u nedavnoj debati o političkoj orijentaciji (jun 2026.) oštro kritikovale ovaj kurs, jer blokira emancipaciju mladih ljudi i odbija kvalifikovane stručnjake. Vlada reaguje Zakonom o održivom rastu iz 2026. godine, koji treba da podstakne izgradnju pristupačnih stanova i reguliše kupovinu nekretnina od strane stranaca, ali cene ostaju visoke. Paralelno s tim, usklađuju se subvencije za obrazovanje i jača digitalno obrazovanje u školama, kako bi se mladi pripremili za tržište rada.

Troškovi stanovanja eksplodiraju u Andori: oko 1.500 ljudi demonstriralo je 16. maja 2026. godine protiv stambene krize, što je najveći protest u istoriji Kneževine. Porodice i samohrani roditelji suočavaju se sa kirijama koje su u poslednjih pet godina porasle za preko 50 odsto i često dostižu 1.500 evra za male stanove, dok prosečna plata jedva prelazi 2.000 evra. Ovaj razvoj dovodi čak i dugogodišnje stanovnike na ivicu finansijske izdržljivosti. Vlada je reagovala uvođenjem ograničenja cena zakupa, ali ove hitne mere nisu uspele da ublaže strukturnu krizu ograničenog stambenog prostora i visoke potražnje. Trenutni nacrt zakona o regulisanju produženja zakupa nakon 2027. godine je u debati, ali nudi samo ograničenu sigurnost, jer su iseljenja radi sopstvenih potreba ili renoviranja i dalje moguća.

Andorski penzioneri sa pomešanim osećanjima gledaju na nedavne političke odluke. Planirana sveobuhvatna penziona reforma, koja je predviđala veće doprinose i višu starosnu granicu za penzionisanje, *odložena je* zbog finansijskih briga i otpora aktuelnom ekonomskom modelu. Ovo pruža kratkoročni predah, ali dugoročna održivost Caixa Andorrana de Seguretat Social (CASS) ostaje upitna. Istovremeno, progresivno usklađivanje penzija za 2026. godinu, koje snažnije povećava niže penzije (do dvostrukog iznosa VPI za primanja ispod minimalne zarade), ublažava pritisak rastućih troškova života. Ipak, sa prosečnim mesečnim troškovima od 1835 američkih dolara, što je 1,58 puta skuplje od svetskog proseka, finansijsko opterećenje za mnoge ostaje.

Vlada Andore reaguje na pad kupovne moći: premijer Xavier Espot najavio je prevremeno povećanje minimalne zarade za jul, kako bi ublažio troškove života. Ova mera se bavi inflacijom koja je u junu dostigla 4,2%, što je više od susednih zemalja. Istovremeno, stambena kriza se pogoršava, sa cenama nekretnina koje su krajem 2025. porasle za 8,2%, a kirije ostaju visoke. Kao odgovor, vlada obećava novi stambeni program koji bi trebalo da ograniči kirije na 30% prihoda domaćinstva. Međutim, „Omnibus zakon 2026“ pooštrava uslove za novopridošlice i investitore, zahtevajući veće doprinose i investicije, što dodatno povećava pritisak na napeto tržište.

Andora je drastično udvostručila porez na strane investicije u nekretnine: sa 3% na 6% za prvu nekretninu i sa 5% na 10% za dodatne kupovine. Ovo masovno povećanje, primenjeno kroz „Omnibus zakon 2/2026“ u februaru, ima za cilj suzbijanje špekulacija nekretninama i rasterećenje napetog tržišta stanova. Za vlasnike i potencijalne investitore, to znači znatno više početne troškove. Čak se i dugogodišnji rezidenti sada smatraju stranim investitorima ako ne mogu da dokažu efektivno prebivalište duže od tri godine u poslednjih deset godina. Paralelno s tim, minimalna investicija za pasivno prebivalište povećana je na milion evra, pri čemu 50.000 evra ide kao nepovratni doprinos državi. Takođe, za samozaposlene, obavezni doprinos od 50.000 evra više nije povratan, osim ako ne osnuju preduzeća u oblastima digitalne ekonomije, preduzetništva ili inovacija – što je podsticaj za diverzifikaciju. Vlada na taj način pokušava da podstakne održivi rast, istovremeno selektivnije oblikujući pristup tržištu.

Andora stagnira u pogledu LGTBIQA+ prava: sa samo 43% na Mapi duginih boja ILGA-Europe za 2026. godinu, zemlja ponovo propušta sveobuhvatan zakon o zaštiti ove manjine. U junu 2026. godine, interesna grupa Diversand žalila se na „gotovo apsolutnu ravnodušnost“ vlasti prema njihovom nacrtu zakona. Uprkos legalizaciji istopolnih brakova 2023. godine i autovanju premijera Espota Zamore iste godine, suštinski nedostaci u zaštiti – od zločina iz mržnje do inkluzivnosti u obrazovanju – ostaju nerešeni. Nedostatak političke odlučnosti blokira napredak Andore ka punoj ravnopravnosti.

Andora drastično pooštrava uslove za ulazak imigranata i iseljenika. Od februara 2026. godine, Omnibus-2 zakon zahteva nepovratni depozit od 50.000 evra kod finansijskih vlasti za pasivno prebivalište, pored povećanja minimalne investicije na milion evra. Takođe, porez na kupovinu nekretnina od strane stranaca se udvostručio. Istovremeno, radnici se bore sa hroničnim kašnjenjima u imigracionoj službi, što je navelo socijaldemokratu Pere Baróa na kritiku. Postepeno ukidanje zamrzavanja cena zakupa od 2027. godine dodatno pritiska tržište nekretnina i ugrožava hiljade domaćinstava. Ova politika teži „selektivnoj ekskluzivnosti“, značajno opterećujući novopridošle i postojeće stanovnike.