Izborne ankete i rejting partija u Danskoj: Rezultati parlamentarnih izbora

Lider u aktuelnom PolitPro trendu za parlamentarne izbore u Danskoj je Socialdemokraterne sa 20,8%. Slede ga Dansk Folkeparti sa 12,1%, Socialistisk Folkeparti sa 11,7%, Venstre sa 9,7%, Liberal Alliance sa 9,4%, Konservative Folkeparti sa 8,1%, De Rød-Grønne sa 7,3%, Moderaterne sa 6%, Danmarksdemokraterne sa 5,8%, Radikale Venstre sa 5,8%, Alternativet sa 2,3% i Borgernes Parti sa 0,7%. Ostale stranke osvajaju 0,3% glasova.

Vladajuća koalicija u državi Danska trenutno osvaja samo 43,6% mandata i time bi izgubila većinu. Ovo ukazuje na značajnu promenu odnosa političkih snaga: savez partija Socialdemokraterne, Socialistisk Folkeparti, Moderaterne i Radikale Venstre prema trenutnim podacima ne bi mogao da nastavi sa radom u vladi.

PolitPro izborni trend je više od običnog trenutnog snimka stanja. Agregiramo podatke svih relevantnih istraživačkih instituta u ponderisanu prosečnu vrednost za parlamentarne izbore u Danskoj. Pošto klasično pitanje „Za koga biste glasali da su izbori u nedelju?“ varira zbog različitih metodologija, naš trend pruža statistički pouzdanu bazu podataka koja ublažava kratkoročna odstupanja.

Kombinovanjem više izvora podataka minimiziramo rizik od slučajnih efekata. Svako istraživanje podleže statističkoj grešci (obično između 1,5% i 3%). Naša analiza anketa za Dansku precizno pokazuje da li rast neke partije predstavlja održiv razvoj ili je samo u okviru statističke greške jednog instituta.

Proračun prati transparentan matematički model: novije ankete imaju veći značaj od starijih podataka. Takođe, u obzir uzimamo istorijsku preciznost prognoza svakog instituta kako bismo ispravili metodološke pristrasnosti. Rezultat je validna linija trenda koja precizno oslikava partijski sistem Danske.

Na osnovu izbornog trenda, u danski parlament bi ušlo 11 partija: Socialdemokraterne sa 37 poslanika, Dansk Folkeparti sa 22 poslanika, Socialistisk Folkeparti sa 21 poslanika, Venstre sa 17 poslanika, Liberal Alliance sa 17 poslanika, Konservative Folkeparti sa 14 poslanika, De Rød-Grønne sa 13 poslanika, Moderaterne sa 10 poslanika, Danmarksdemokraterne sa 10 poslanika, Radikale Venstre sa 10 poslanika i Alternativet sa 4 poslanika.Nezavisni kandidati i ostali pojedinci osvajaju 4 mesta.

[modules/faq.electoral-system.body]

[modules/faq.threshold.body]

[modules/faq.government-coalitions.body]

Nakon izbora, započinje proces takozvane „Kraljevske runde“ (Dronningerunde/Kongerunde). Budući da šef države ne vrši političku moć, on deluje kao neutralni posrednik. Lideri partija se sastaju sa monarhom i daju svoju preporuku ko bi trebalo da bude zadužen za pregovore o formiranju vlade (tzv. „mandatar“). Kada se vlada formira, ona se formalno imenuje. Mandatni period traje najviše četiri godine, pri čemu premijer ima pravo da u bilo kom trenutku raspiše prevremene izbore, što se često taktički koristi.

Pravo glasa imaju svi danski državljani stariji od 18 godina. Danska beleži izuzetno visoku izlaznost na izbore u međunarodnom poređenju, koja redovno prelazi 80%. Ključni razlog za to je visoko poverenje u državne institucije i političku efikasnost. Politički pejzaž je tradicionalno podeljen na „crveni blok“ (levog centra) i „plavi blok“ (desnog centra), pri čemu u novije vreme partije centra sve više preuzimaju odlučujuću ulogu kao kreatori većine.