PolitPro

Danska Konservative Folkeparti: aktuelne ankete, izborni rezultati i stavovi

Izborni trend
8,1 %
+0,5 od poslednjih izbora
Poslednji izbori
7,6 %
Izbori 2026 · 13 mesta
Tromesečni trend
-0,1
Pre tri meseca: 8,2 %
Oglas Želite bez reklama? Preuzmite PolitPro+ sada

Konservative Folkeparti: profil stranke

Конзервативна народна партија EPP
Zastava Danska Danska Konzervativci EU-prijateljski od 1915

Det Konservative Folkeparti (DKF) je vrednosno konzervativna i ekonomski liberalno orijentisana stranka u Danskoj. Sebe vidi kao građansku snagu koja spaja tradiciju, socijalnu stabilnost i slobodnu tržišnu ekonomiju i često se jednostavno naziva „Konzervativci“.

Vrednosti i svetonazor
Temelj stranke počiva na uverenju da društva organski rastu i da proverene institucije poput monarhije, crkve i nuklearne porodice zaslužuju zaštitu. Njihovo viđenje čoveka naglašava individualnu odgovornost, ugrađenu u solidarnu zajednicu. Država služi kao garant reda i bezbednosti, ali treba da se u velikoj meri drži podalje od privatnog života i tržišta. Sloboda za njih ne znači odsustvo veza, već mogućnost samostalnog delovanja unutar uspostavljenih struktura.

Politički prioriteti
U svojoj agendi, stranka se fokusira na smanjenje poreza, ukidanje birokratije i strogu politiku reda i zakona. Pozicionira se kao zastupnik malih i srednjih preduzeća, vlasnika nekretnina i privrede. Savremeni naglasak je na „zelenom konzervativizmu“: zaštita klime se shvata kao očuvanje stvaranja i domovine, ali treba da se postigne tehnološkim inovacijama, a ne zabranama. Ciljna grupa su uspešni pojedinci i građani koji traže stabilnost i pragmatičnu, tržišno orijentisanu klimatsku politiku.

Uloga u političkom sistemu
Strateški, stranka deluje kao državotvorna snaga i pouzdan partner u građanskom bloku. Često funkcioniše kao graditelj mostova između čisto liberalnih struja i desničarsko-populističkih tendencija, pri čemu uvek naglašava integritet demokratskih institucija i međunarodnu integraciju Danske – posebno u NATO-u. Njihov odnos prema vladavini prava obeležen je dubokim poštovanjem.
Politička orijentacija
Konzervativno
Socijalno
C
Tržišno
Progresivno
Oglas Želite bez reklama? Preuzmite PolitPro+ sada

Konservative Folkeparti: ključne teme i ideološko svrstavanje

Konservative Folkeparti Druge stranke
Oglas
Glavne teme za Konservative Folkeparti:: Ekonomija (Ključna tema), Migracije (Važna tema), Životna sredina (Važna tema), Socijalna pitanja (Važna tema), Društvo (Sporedna tema)

Konservative Folkeparti: šta stranka zastupa? Poređenje stavova

Stav 2024 Stav 2019

Ekonomija i država

Da li bi prihodi i imovina trebalo da se preraspodele? Pre će odbiti jaču preraspodelu i fokusira se na ličnu odgovornost. Stav
Kako država treba da postupa sa slobodnim budžetom? Teži merama štednje i smanjenju duga. Stav
Treba li štititi lokalnu ekonomiju? Zalaže se za uglavnom slobodnu trgovinu sa blagim zaštitnim merama. Stav

Društvo i vrednosti

Šta je važnije: sloboda ili bezbednost? Daje prednost bezbednosti nad neograničenom slobodom. Stav
Da li treba podržavati ravnopravnost žena? Smatra da je ravnopravnost u osnovi postignuta. Stav
Treba li promovisati ravnopravnost LGBTQ+? Zauzima neutralan stav o podršci LGBTQ+. Stav
Da li bi istopolni brakovi trebalo da budu dozvoljeni? Uglavnom podržava istopolna partnerstva. Stav
Koju ulogu bi religije trebalo da igraju u politici? Smatra religiju ličnom, ali društveno relevantnom stvari. Stav
Da li politika treba da bude usmerena na grad ili selo? Traži ravnotežu između interesa grada i sela. Stav

Životna sredina i globalizacija

Šta je važnije: zaštita životne sredine ili ekonomija? Pokušava da uravnoteži ekološke i ekonomske interese. Stav
Šta je važnije: zaštita klime ili ekonomija? Traži ravnotežu između klimatskih i ekonomskih ciljeva. Stav

Migracije i integracija

Kako bi trebalo regulisati imigracijsku politiku? Preferira restriktivnu imigraciju sa jasnim uslovima. Stav
Kako treba oblikovati integraciju imigranata? Naglašava kulturnu adaptaciju imigranata. Stav
Treba li etničkim manjinama dati više prava? Odbija posebna prava i zahteva jednak tretman bez privilegija. Stav
Koju ulogu treba da igraju nacionalne države? Naglašava nacionalne interese i suverenitet. Stav

Demokratija i institucije

Kako bi trebalo da bude podeljena vlast? Zastupa neutralan stav o podeli vlasti. Stav
Koliko nezavisno treba da bude pravosuđe? Želi potpuno nezavisno pravosuđe bez političkog uticaja. Stav
Kako bi država trebalo da bude organizovana: centralno ili federalno? Zastupa uravnoteženu podelu moći između centra i regiona. Stav
Stavovi Konservative Folkeparti: Da li bi prihodi i imovina trebalo da se preraspodele? Pre će odbiti jaču preraspodelu i fokusira se na ličnu odgovornost. Kako država treba da postupa sa slobodnim budžetom? Teži merama štednje i smanjenju duga. Treba li štititi lokalnu ekonomiju? Zalaže se za uglavnom slobodnu trgovinu sa blagim zaštitnim merama. Šta je važnije: sloboda ili bezbednost? Daje prednost bezbednosti nad neograničenom slobodom. Da li treba podržavati ravnopravnost žena? Smatra da je ravnopravnost u osnovi postignuta. Treba li promovisati ravnopravnost LGBTQ+? Zauzima neutralan stav o podršci LGBTQ+. Da li bi istopolni brakovi trebalo da budu dozvoljeni? Uglavnom podržava istopolna partnerstva. Koju ulogu bi religije trebalo da igraju u politici? Smatra religiju ličnom, ali društveno relevantnom stvari. Da li politika treba da bude usmerena na grad ili selo? Traži ravnotežu između interesa grada i sela. Šta je važnije: zaštita životne sredine ili ekonomija? Pokušava da uravnoteži ekološke i ekonomske interese. Šta je važnije: zaštita klime ili ekonomija? Traži ravnotežu između klimatskih i ekonomskih ciljeva. Kako bi trebalo regulisati imigracijsku politiku? Preferira restriktivnu imigraciju sa jasnim uslovima. Kako treba oblikovati integraciju imigranata? Naglašava kulturnu adaptaciju imigranata. Treba li etničkim manjinama dati više prava? Odbija posebna prava i zahteva jednak tretman bez privilegija. Koju ulogu treba da igraju nacionalne države? Naglašava nacionalne interese i suverenitet. Kako bi trebalo da bude podeljena vlast? Zastupa neutralan stav o podeli vlasti. Koliko nezavisno treba da bude pravosuđe? Želi potpuno nezavisno pravosuđe bez političkog uticaja. Kako bi država trebalo da bude organizovana: centralno ili federalno? Zastupa uravnoteženu podelu moći između centra i regiona.

Konservative Folkeparti: Istorijski izborni rezultati u Danska

2026 24. mart 2026 Procenat glasova 7,6 % +2,1 Mandati 13 +3 2022 1. novembar 2022 Procenat glasova 5,5 % -1,1 Mandati 10 -2 2019 5. jun 2019 Procenat glasova 6,6 % +3,2 Mandati 12 +6 2015 18. jun 2015 Najlošiji rezultat Procenat glasova 3,4 % -1,5 Mandati 6 -2 2011 15. septembar 2011 Procenat glasova 4,9 % -5,5 Mandati 8 -10 2007 13. novembar 2007 Procenat glasova 10,4 % +0,1 Mandati 18 ±0 2005 8. februar 2005 Procenat glasova 10,3 % +1,2 Mandati 18 +2 2001 20. novembar 2001 Procenat glasova 9,1 % +0,2 Mandati 16 ±0 1998 11. mart 1998 Procenat glasova 8,9 % -6,1 Mandati 16 -11 1994 21. septembar 1994 Procenat glasova 15,0 % -1,0 Mandati 27 -3 1990 12. decembar 1990 Procenat glasova 16,0 % -3,3 Mandati 30 -5 1988 10. maj 1988 Procenat glasova 19,3 % -1,5 Mandati 35 -3 1987 8. septembar 1987 Procenat glasova 20,8 % -2,6 Mandati 38 -4 1984 10. januar 1984 Najbolji rezultat Procenat glasova 23,4 % +8,9 Mandati 42 +16 1981 8. decembar 1981 Procenat glasova 14,5 % +2,0 Mandati 26 +4 1979 23. oktobar 1979 Procenat glasova 12,5 % +4,0 Mandati 22 +7 1977 15. februar 1977 Procenat glasova 8,5 % +3,0 Mandati 15 +5 1975 9. januar 1975 Procenat glasova 5,5 % -3,7 Mandati 10 -6 1973 4. decembar 1973 Procenat glasova 9,2 % -7,5 Mandati 16 -15 1971 21. septembar 1971 Procenat glasova 16,7 % -3,7 Mandati 31 -6 1968 23. januar 1968 Procenat glasova 20,4 % +1,7 Mandati 37 +3 1966 22. novembar 1966 Procenat glasova 18,7 % -1,4 Mandati 34 -2 1964 22. septembar 1964 Procenat glasova 20,1 % +2,2 Mandati 36 +4 1960 15. novembar 1960 Procenat glasova 17,9 % +1,3 Mandati 32 +2 1957 14. maj 1957 Procenat glasova 16,6 % -0,2 Mandati 30 ±0 1953 22. septembar 1953 Procenat glasova 16,8 % -0,5 Mandati 30 +4 1953 21. april 1953 Procenat glasova 17,3 % -0,5 Mandati 26 -1 1950 5. septembar 1950 Procenat glasova 17,8 % +5,4 Mandati 27 +10 1947 28. oktobar 1947 Procenat glasova 12,4 % -5,8 Mandati 17 -9 1945 30. oktobar 1945 Procenat glasova 18,2 % Mandati 26
Konservative Folkeparti: Istorijski izborni rezultati u Danska 1945: 18,2 %, 1947: 12,4 %, 1950: 17,8 %, 1953: 17,3 %, 1953: 16,8 %, 1957: 16,6 %, 1960: 17,9 %, 1964: 20,1 %, 1966: 18,7 %, 1968: 20,4 %, 1971: 16,7 %, 1973: 9,2 %, 1975: 5,5 %, 1977: 8,5 %, 1979: 12,5 %, 1981: 14,5 %, 1984: 23,4 %, 1987: 20,8 %, 1988: 19,3 %, 1990: 16,0 %, 1994: 15,0 %, 1998: 8,9 %, 2001: 9,1 %, 2005: 10,3 %, 2007: 10,4 %, 2011: 4,9 %, 2015: 3,4 %, 2019: 6,6 %, 2022: 5,5 %, 2026: 7,6 %

Svi izbori od 1945. na kojima je Konservative Folkeparti učestvovala. Klik na red prikazuje detalje izbora.

Konservative Folkeparti u vlasti: hronologija od 1945.

1945 1960 1980 2000 2020 Danas
Predvodila vladu Učestvovala u vladi Nije u vladi
Vreme u vladi
31 godina • 11 meseci • 2 nedelje • 2 dana
Udeo od 1945
36 %
Vođeni kabineti
5

11 godina • 3 meseca • 1 nedelja • 3 dana

Učešća u koalicijama
8

20 godina • 8 meseci • 6 dana

Rasmussen L III 28. novembar 2016 – 27. jun 2019 · 2 godine 6 meseci
53 od 179 mesta
Rasmussen L I 5. april 2009 – 2. oktobar 2011 · 2 godine 5 meseci
64 od 179 mesta
Rasmussen F III 23. novembar 2007 – 5. april 2009 · 1 godina 4 meseca
64 od 179 mesta
Rasmussen F II 18. februar 2005 – 23. novembar 2007 · 2 godine 9 meseci
70 od 179 mesta
Rasmussen F I 27. novembar 2001 – 18. februar 2005 · 3 godine 2 meseca
72 od 179 mesta
Schluter V 18. decembar 1990 – 25. januar 1993 · 2 godine 1 mesec
59 od 179 mesta
Schluter IV 3. jun 1988 – 18. decembar 1990 · 2 godine 6 meseci
67 od 179 mesta
Schluter III 10. septembar 1987 – 3. jun 1988 · 8 meseci 24 dana
70 od 179 mesta
Schluter II 10. januar 1984 – 10. septembar 1987 · 3 godine 8 meseci
77 od 179 mesta
Schluter I 10. septembar 1982 – 10. januar 1984 · 1 godina 4 meseca
65 od 179 mesta
Baunsgaard 2. februar 1968 – 11. oktobar 1971 · 3 godine 8 meseci
98 od 179 mesta
Eriksen II 21. april 1953 – 30. septembar 1953 · 5 meseci 9 dana
59 od 151 mesta
Eriksen I 30. oktobar 1950 – 21. april 1953 · 2 godine 5 meseci
59 od 151 mesta

Više od PolitPro-a

API i pristup podacima Programski pristupite našim podacima – za redakcije, think tankove i timove kojima su Izborni trendovi potrebni direktno u njihovom radnom procesu. Podaci za istraživanje Koristite naše obrađene skupove podataka za istraživanje i nastavu. Aplikacija i zajednica Diskutujte o aktuelnim anketama u rastućoj, poštovanoj političkoj zajednici.

Podaci i povratne informacije

Politički podaci se menjaju svakodnevno. Da li ste primetili zastarelu informaciju, broj ili datum? Pišite nam – po mogućstvu sa izvorom, kako bismo brzo proverili promenu.

Prijavi ispravku Anketa za povratne informacije (1 minut)

Podržite PolitPro

Vaša podrška štiti PolitPro od uticaja lobističkih grupa i stranaka.

Osnova podataka i transparentnost

PolitPro

PolitPro objedinjuje naučne podatke i aktuelne vrednosti anketa kako bi politika bila dostupna svima. Koristimo skupove podataka iz vodećih istraživačkih projekata i dopunjujemo ih sopstvenim istraživanjima, analizama i algoritmima. Na taj način složene političke veze činimo razumljivim i dostupnim svima. Podržano veštačkom inteligencijom.

Oglas Želite bez reklama? Preuzmite PolitPro+ sada