Nouveau Front populaire
Novi narodni front
Levica
-
Nema poslaničke grupe u Evropskom parlamentu
24,0
Aktuelni izborni trend
-4,0 od poslednjih izbora
±0,0
Tromesečni trend
±0,0 u poslednja 3 meseca
Savez više stranaka
Parti communiste français
Leva
La France insoumise
Levica
Génération·s
Socijaldemokratska
Les Verts
Centar-levica
Parti socialiste
Socijaldemokratska
Konzervativno
Socijalno
Tržišno
Progresivno
Anti-EU
Pro-EU
Novi narodni front (NFP) je levičarski do krajnje levičarski izborni savez u Francuskoj, osnovan kao odgovor na jačanje desnice. On okuplja socijaliste, zelene, komuniste i levičarsku populističku partiju Nepokorena Francuska u širok blok protiv Nacionalnog okupljanja.
Vrednosti i ideologija
Vrednosti i ideologija
Temelj NFP-a počiva na radikalnom antifašizmu i striktnom odbacivanju neoliberalne ekonomske politike. Savez državu vidi kao aktivnog aktera preraspodele i garanta socijalne pravde. Pogled na čoveka je kolektivistički: solidarnost je iznad individualne konkurencije. Ideološki okvir čini nasleđe istorijskog Narodnog fronta iz 1936. godine, dopunjeno modernim eko-socijalizmom i izraženim sekularizmom (laicizmom), koji radikalno brani razdvajanje crkve i države.
Politički prioriteti
Politički prioriteti
Agenda ima za cilj masovno povećanje državne potrošnje, smanjenje starosne granice za odlazak u penziju i drastično oporezivanje visokih imovinskih vrednosti. Savez se prvenstveno obraća radnicima, nestalno zaposlenima i mladima u urbanim centrima i predgrađima. Ekološki, blok zahteva brz prelazak sa fosilnih goriva uz istovremenu socijalnu kompenzaciju. Unutrašnje tenzije postoje pre svega u spoljnoj politici, posebno u pogledu rešavanja međunarodnih sukoba i budućeg pravca Evropske unije.
Uloga u političkom sistemu
Uloga u političkom sistemu
Strateški, NFP deluje kao defanzivni štit levice, kako bi sprečio rascepkanost u većinskom izbornom sistemu. Pozicionira se kao sistemski kritičan pol, koji institucije Pete Republike često kritikuje kao previše predsedničke i udaljene od građana. Dok umereni delovi traže parlamentarni kompromis, radikalnija krila se oslanjaju na mobilizaciju ulice. Odnos prema vladavini prava obeležen je zahtevom za "Šestom Republikom", koja teži premeštanju moći sa predsednika ka parlamentu.