Parti communiste française
Francuska komunistička partija
Leva
Levica
Left
Poslanička grupa u Evropskom parlamentu
?
Aktuelni izborni trend
Nema dostupnih podataka
±0,0
Aktuelni izborni trend
Nema dostupnih podataka
Konzervativno
Socijalno
Tržišno
Progresivno
Anti-EU
Pro-EU
Francuska komunistička partija (PCF) je tradicionalna levičarska partija u Francuskoj koja teži radikalnoj transformaciji kapitalističkog sistema. Nekada dominantna snaga francuske levice, danas se definiše kroz socijalni humanizam i zaštitu radničke klase, dok se zvanično udaljila od marksizma-lenjinizma.
Vrednosti i ideologija
Vrednosti i ideologija
Temelj PCF-a počiva na uverenju da je socijalna pravda ostvariva samo prevazilaženjem kapitalizma i maksimizacije profita. Njihov pogled na svet obeležen je idejom kolektivne emancipacije i snažne države kao garanta opšteg dobra. Za razliku od mnogih drugih levičarskih struja, PCF zadržava snažnu vezanost za industrijsku proizvodnju i ideal pune zaposlenosti. Oni ne vide čoveka kao konkurenta na tržištu, već kao deo solidarne zajednice čije osnovne potrebe moraju biti obezbeđene putem javnih službi.
Politički prioriteti
Politički prioriteti
Agenda PCF-a fokusira se na masovnu preraspodelu bogatstva, povećanje minimalne zarade i proširenje socijalne države. Izrazita specifičnost unutar levog spektra je njihovo jasno opredeljenje za nuklearnu energiju kao sredstvo energetske suverenosti i zaštite klime. Oni vode politiku za „obične ljude“, industrijske radnike i zaposlene u javnom sektoru. U ekonomskoj politici, zahtevaju nacionalizaciju ključnih industrija i banaka kako bi se slomila moć finansijskih tržišta i prioritetizovale investicije u obrazovanje i zdravstvo.
Uloga u političkom sistemu
Uloga u političkom sistemu
Strateški, PCF deluje u tenziji između očuvanja svoje ideološke samostalnosti i neophodne koalicione politike unutar francuske levice. Poštuju institucije Republike, ali teže njihovoj demokratizaciji kako bi se minimizirao uticaj lobističkih grupa. Uprkos gubitku nekadašnje masovne baze, ostaju uticajan akter zahvaljujući snažnoj ukorenjenosti u lokalnim zajednicama i vezama sa sindikatima. Često funkcionišu kao društveni korektiv, unoseći radikalne zahteve u parlamentarni diskurs, a da pritom ne napuštaju okvire pravne države.