Stanje demokratije u Grčkoj

Indeks demokratije: Razvoj u Grčkoj

Demokratija sa slabostima

Postoje slobodni izbori, ali su kontrola vlade i vladavina prava ograničene.

Demokratski skor

Grčka postiže 65 od 100 poena na PolitPro Demokratskom indeksu.

-16

Razvoj: Značajan pad

U poslednjih 10 godina, demokratski skor se drastično pogoršao.

Indeks demokratije: Razvoj u Grčkoj

Grčka se danas predstavlja kao stabilna evropska demokratija koja je prevazišla duboke potrese krize državnog duga. Trend pokazuje izuzetnu otpornost institucija, ali put od prevazilaženja krize do potpuno razvijene liberalne izvrsnosti još nije završen. U globalnom poređenju, zemlja zauzima čvrsto mesto u zapadnoj sredini. Dok je strukturna osnova uspostavljena, međunarodni posmatrači pozivaju na budnost u pogledu slobode medija i borbe protiv korupcije, kako bi se sprečilo postepeno „nazadovanje“.

Vladavina prava i individualne slobode

Ocena demokratije: Vladavina prava

Ocenjuje se koliko su u Grčkoj zaštićeni podela vlasti, nezavisni sudovi i osnovna prava.

-22

Razvoj: Značajan pad

Pravne kontrole i slobode su primetno ograničene.

Vladavina prava i individualne slobode

Vladavina prava čini kičmu grčke Republike, ali se bori sa strukturnim preprekama. Iako pravosuđe deluje nezavisno, predugo trajanje postupaka ugrožava efikasno sprovođenje prava. Napetost ostaje u zaštiti manjina i nadzoru nad izvršnom vlašću: ovde akteri civilnog društva redovno zahtevaju veću transparentnost. Država pouzdano štiti individualnu slobodu, ali mora dokazati da principi vladavine prava izdržavaju i kod politički osetljivih tema bez spoljnog pritiska.

Integritet izbora i predstavljenost

Ocena demokratije: Izborni sistem

Ocenjuje se da li su izbori u Grčkoj slobodni, pošteni i otvoreni, te da li je vlada zaista izabrana.

-14

Razvoj: Značajan pad

Integritet i sloboda izbora su se značajno pogoršali.

Integritet izbora i predstavljenost

Izbori u Grčkoj su slobodni, pošteni i rezultat su žive partijske konkurencije. Smena vlasti voljom naroda je ustaljena realnost, što naglašava vitalnost izborne demokratije. Ipak, postoje neravnoteže u medijskom pejzažu: snažna koncentracija vlasništva nad medijima u rukama malog broja preduzetničkih grupa može iskriviti jednakost šansi u političkom diskursu. Uprkos ovim izazovima, izlazak na birališta ostaje neosporan i funkcionalan instrument moći građana za određivanje političkog pravca zemlje.

Kvalitet političke debate

Demokratski skor: Proces odlučivanja

Ocenjuje se da li se političke odluke u Grčkoj donose na osnovu argumenata i javne diskusije.

-15

Razvoj: Značajan pad

Kvalitet javnih debata i konsultacija je drastično opao.

Kvalitet političke debate

Politički diskurs obeležen je istorijski ukorenjenom, snažnom polarizacijom. Debate se često vode konfrontaciono, umesto konsenzusno, što otežava suštinsku razmenu mišljenja o opštem dobru. Iako se održavaju javne rasprave i parlamentarne debate, sistem teži da odluke prvenstveno forsira unutar izvršne vlasti. Pravi deliberativni proces, koji činjenice stavlja iznad partijske lojalnosti, još uvek je u fazi razvoja. Društvo se bori da retoriku krize zameni novom kulturom argumentovanog dijaloga.

Ravnopravnost i društveno učešće

Demokratski skor: Jednakost šansi

Ocenjuje se da li su svi građani u Grčkoj ravnopravno uključeni, bez obzira na poreklo, prihode ili obrazovanje.

-14

Razvoj: Značajan pad

Politička jednakost i socijalna participacija su drastično opale.

Ravnopravnost i društveno učešće

Socijalne razlike ostaju izazov za političko učešće. Iako zakon garantuje formalnu jednakost, u praksi politički uticaj primetno korelira sa socioekonomskim statusom. Klijentelizam, nasleđe prošlih decenija, potiskuje se, ali i dalje povremeno utiče na pristup resursima moći. Posebno se mladi ljudi i ekonomski slabiji slojevi često osećaju otuđenim od političkog života. Demokratija ovde mora da pruži rezultate kako politička reprezentacija ne bi postala privilegija imućnih ili dobro povezanih elita.

Direktan uticaj građana

Demokratski skor: Participacija

Pokazuje koliko snažno stanovništvo u Grčkoj utiče putem partija, udruženja ili grupa.

-15

Razvoj: Značajan pad

Mogućnosti za direktno učešće su primetno smanjene.

Direktan uticaj građana

Učešće građana oslanja se na tradicionalno glasno i aktivno civilno društvo. Dok su direktni referendumi na nacionalnom nivou retki, lokalne samouprave nude prostor za angažovanje. Potencijal digitalne participacije sve se više koristi za pojednostavljivanje administrativnih procedura i stvaranje transparentnosti. Ipak, postoji jaz između uličnih protesta i institucionalizovanog učešća. Snažni sindikati i udruženja oblikuju sliku, ali su potrebni moderniji alati kako bi se energija građana konstruktivno uključila u zakonodavstvo između izbornih ciklusa.

Izvori podataka i informacija

PolitPro

PolitPro objedinjuje naučne podatke i aktuelne rezultate istraživanja javnog mnjenja kako bi politika bila razumljiva svima. Koristimo skupove podataka iz vodećih istraživačkih projekata i dopunjujemo ih sopstvenim istraživanjima, analizama i algoritmima. Na taj način, složene političke veze činimo jasnim i dostupnim svima. Podržano veštačkom inteligencijom.

Pomozite nam da ostanemo nezavisni

Vaša podrška štiti PolitPro od uticaja lobističkih grupa i političkih partija.

Saznajte više

Dajte povratne informacije

Recite nam kako možemo PolitPro učiniti još boljim za vas!

Popunite anketu (1 minut)

Pronašli ste grešku?

Politički podaci se svakodnevno menjaju. Ukoliko primetite grešku, slobodno nam pišite putem imejla. Kratka referenca izvora nam pomaže pri proveri.

Prijavite grešku

V-Dem – Različitosti demokratije

Istraživački podaci Univerziteta u Geteborgu na temu demokratije. Nezavisni politički eksperti iz celog sveta ocenjuju političke sisteme prema naučnim kriterijumima.

Više

Coppedge, Michael, John Gerring, Carl Henrik Knutsen, Staffan I. Lindberg, Jan Teorell, David Altman, Fabio Angiolillo, Michael Bernhard, Agnes Cornell, M. Steven Fish, Linnea Fox, Lisa Gastaldi, Haakon Gjerløw, Adam Glynn, Ana Good God, Allen Hicken, Katrin Kinzelbach, Kyle L. Marquardt, Kelly McMann, Valeriya Mechkova, Anja Neundorf, Pamela Paxton, Daniel Pemstein, Josefine Pernes, Johannes von Römer, Brigitte Seim, Rachel Sigman, Svend-Erik Skaaning, Jeffrey Staton, Aksel Sundström, Marcus Tannenberg, Eitan Tzelgov, Yi-ting Wang, Tore Wig i Daniel Ziblatt. 2026. „V-Dem Priručnik v16“ Projekat Raznolikosti Demokratije (V-Dem).