Izborne ankete i rejting partija u Hrvatskoj: Rezultati parlamentarnih izbora

Lider u aktuelnom PolitPro trendu za parlamentarne izbore u Hrvatskoj je HDZ sa 31,6%. Slede ga SDP sa 23%, Možemo! sa 15,9%, Most sa 9,8%, DP sa 3,7%, HSU sa 2,6%, Drito sa 2,2%, DOMiNO sa 1,8%, IDS sa 1,3%, Pravo i Pravda sa 1,3%, Nezavisna platforma Sjever sa 0,5%, HSS sa 0,4% i HNS sa 0,2%. Ostale stranke osvajaju 5,7% glasova.

Vladajuća koalicija u državi Hrvatska trenutno osvaja samo 39,7% mandata i time bi izgubila većinu. Ovo ukazuje na značajnu promenu odnosa političkih snaga: savez partija HDZ, HNS, HSU i DP prema trenutnim podacima ne bi mogao da nastavi sa radom u vladi.

PolitPro izborni trend je mnogo više od običnog trenutnog snimka stanja. Agregiramo podatke svih relevantnih istraživačkih instituta u ponderisanu prosečnu vrednost za parlamentarne izbore u Hrvatskoj. Pošto klasično pitanje „Za koga biste glasali da su izbori u nedelju?“ varira zbog različitih metodologija, naš trend pruža statistički pouzdanu bazu podataka koja ublažava kratkoročna odstupanja.

Kombinovanjem više izvora podataka minimiziramo rizik od slučajnih efekata. Svako istraživanje podleže statističkoj grešci (obično između 1,5% i 3%). Naša analiza anketa za Hrvatsku precizno pokazuje da li rast neke partije predstavlja održiv razvoj ili je samo u okviru statističke greške jednog instituta.

Proračun prati transparentan matematički model: novije ankete imaju veći značaj od starijih podataka. Takođe, u obzir uzimamo i istorijsku preciznost prognoza svakog instituta kako bismo ispravili metodološke pristrasnosti. Rezultat je validna linija trenda koja precizno oslikava partijski sistem Hrvatske.

Na osnovu izbornog trenda, u parlament Hrvatske ušlo bi 4 partija: HDZ sa 60 poslanika, SDP sa 43 poslanika, Možemo! sa 30 poslanika i Most sa 18 poslanika.

[modules/faq.electoral-system.body]

[modules/faq.threshold.body]

[modules/faq.government-coalitions.body]

Nakon što Državna izborna komisija (DIP) objavi zvanične rezultate izbora, predsednik saziva novoizabrani Sabor na konstitutivnu sednicu. Na toj sednici poslanici biraju predsednika Sabora. Mandatar za sastav vlade predstavlja Saboru svoj kabinet i program rada. Nakon toga sledi glasanje o poverenju, koje mora biti usvojeno apsolutnom većinom, čime nova vlada zvanično stupa na dužnost. Zakonodavni period traje četiri godine, s tim da se Sabor može prevremeno raspustiti ukoliko se ne formira većina sposobna da vodi vladu.

Pravo glasa imaju svi hrvatski državljani stariji od 18 godina. Posebnost hrvatskog biračkog tela je snažna uključenost dijaspore, koja uglavnom živi u Bosni i Hercegovini, kao i širom sveta, i ima svoju izbornu jedinicu. Izlaznost na izbore je tradicionalno umerena i često je pod uticajem mobilizacije u velikim političkim taborima, kao i regionalnih tema. Politički pejzaž je istorijski obeležen snažnom polarizacijom, pri čemu regionalne stranke (npr. iz Istre ili Slavonije) često zastupaju specifične lokalne interese u nacionalnom parlamentu.