Stanje demokratije u Islandu

Indeks demokratije: Razvoj u Islandu

Liberalna demokratija

Postoje slobodni izbori, nezavisne institucije i sveobuhvatna politička prava.

Demokratski skor

Island: Demokratski skor PolitPro-a iznosi 75 od 100 poena.

-4

Razvoj: Blagi pad

U poslednjih 10 godina, demokratski skor se donekle pogoršao.

Indeks demokratije: Razvoj u Islandu

Island se širom sveta smatra jednom od najstabilnijih i najrazvijenijih demokratija. Zemlja redovno zauzima vodeća mesta na međunarodnim rang listama, što se pripisuje duboko ukorenjenoj demokratskoj kulturi i visokom poverenju građana u svoje institucije. Uprkos potresima finansijske krize iz 2008. godine, sistem se pokazao otpornim. Trend pokazuje kontinuirano jačanje transparentnosti, pri čemu Island služi kao svetli primer funkcionalne, male narodne vladavine.

Vladavina prava i individualne slobode

Ocena demokratije: Vladavina prava

Island: Procena zaštite podele vlasti, nezavisnih sudova i osnovnih prava.

-6

Razvoj: Značajan pad

Pravne kontrole i slobode su primetno ograničene.

Vladavina prava i individualne slobode

Vladavina prava na Islandu karakteriše se strogom podelom vlasti i nezavisnim pravosuđem. Individualne slobode i zaštita manjina imaju ustavni rang i dosledno se poštuju u praksi. Podložnost korupciji je minimalna u globalnom poređenju, iako se bliske društvene veze u maloj ostrvskoj naciji povremeno kritički preispituju. Snažan medijski sistem funkcioniše kao efikasna četvrta grana vlasti i osigurava odgovornost izvršne vlasti prema javnosti.

Integritet izbora i predstavljenost

Ocena demokratije: Izborni sistem

Island: Procena slobodnih, poštenih i otvorenih izbora, te legitimnosti izabrane vlade.

-5

Razvoj: Blagi pad

Prisutni su sve veći nedostaci u sprovođenju izbora.

Integritet izbora i predstavljenost

Izbori na Islandu su slobodni, pošteni i karakteriše ih visok stepen političkog pluralizma. Izborni sistem omogućava i manjim partijama da budu zastupljene u Altingu – jednom od najstarijih parlamenata na svetu. Promena vlasti putem glasačke kutije je živa realnost i odvija se mirno. Pristup medijima je neograničen za opozicione stranke, što garantuje istinsko nadmetanje ideja. Visoka izlaznost na izbore naglašava legitimitet izabranih narodnih predstavnika i poverenje u demokratski proces.

Kvalitet političke debate

Demokratski skor: Proces odlučivanja

Island: Procena zasnovanosti političkih odluka na argumentima i javnoj diskusiji.

Razvoj: Stabilno

Kultura političke debate je i dalje stabilna.

Kvalitet političke debate

Politički diskurs na Islandu karakteriše snažna orijentacija ka opštem dobru i kultura debate zasnovana na činjenicama. Zbog relativno malog broja stanovnika, procesi donošenja odluka često se odvijaju u tesnoj saradnji sa društvom. Iako je polarizacija u pitanjima kao što je korišćenje resursa porasla, osnovni konsenzus ostaje da se politički sukobi rešavaju argumentima i javnim konsultacijama. Savetovanje o politici zasnovano na činjenicama igra centralnu ulogu u oblikovanju dugoročnih strategija.

Ravnopravnost i društveno učešće

Demokratski skor: Jednakost šansi

Island: Procena ravnopravne uključenosti građana, nezavisno od porekla, prihoda ili obrazovanja.

-6

Razvoj: Značajan pad

Politička jednakost i socijalna participacija su drastično opale.

Ravnopravnost i društveno učešće

Island je globalni lider u jednakosti šansi, posebno u rodnoj ravnopravnosti. Politički sistem je osmišljen da ukloni prepreke za nedovoljno zastupljene grupe. Socijalne razlike su manje izražene u poređenju sa drugim industrijskim nacijama, što znači da politički uticaj nije isključivo vezan za bogatstvo ili poreklo. Snažan obrazovni sistem i sveobuhvatne socijalne beneficije osiguravaju da veliki deo stanovništva ima resurse za efikasno učešće u političkom životu.

Direktan uticaj građana

Demokratski skor: Participacija

Island: Uticaj stanovništva putem partija, udruženja ili grupa – procena participativne demokratije.

-7

Razvoj: Značajan pad

Mogućnosti za direktno učešće su primetno smanjene.

Direktan uticaj građana

Učešće građana na Islandu daleko prevazilazi čin glasanja. Zemlja ima živahno civilno društvo i snažne strukture lokalne samouprave. Posebno su značajni pristupi direktnoj demokratiji i uključivanje građana u ustavne procese, što su pokazali eksperimenti sa građanskim savetima nakon finansijske krize. Ovi instrumenti omogućavaju ljudima da direktno utiču na zakonodavstvo i aktivno oblikuju političku agendu, čak i između izbornih perioda.

Izvori podataka i informacija

PolitPro

PolitPro objedinjuje naučne podatke i aktuelne rezultate istraživanja javnog mnjenja kako bi politika bila razumljiva svima. Koristimo skupove podataka iz vodećih istraživačkih projekata i dopunjujemo ih sopstvenim istraživanjima, analizama i algoritmima. Na taj način, složene političke veze činimo jasnim i dostupnim svima. Podržano veštačkom inteligencijom.

Pomozite nam da ostanemo nezavisni

Vaša podrška štiti PolitPro od uticaja lobističkih grupa i političkih partija.

Saznajte više

Dajte povratne informacije

Recite nam kako možemo PolitPro učiniti još boljim za vas!

Popunite anketu (1 minut)

Pronašli ste grešku?

Politički podaci se svakodnevno menjaju. Ukoliko primetite grešku, slobodno nam pišite putem imejla. Kratka referenca izvora nam pomaže pri proveri.

Prijavite grešku

V-Dem – Različitosti demokratije

Istraživački podaci Univerziteta u Geteborgu na temu demokratije. Nezavisni politički eksperti iz celog sveta ocenjuju političke sisteme prema naučnim kriterijumima.

Više

Coppedge, Michael, John Gerring, Carl Henrik Knutsen, Staffan I. Lindberg, Jan Teorell, David Altman, Fabio Angiolillo, Michael Bernhard, Agnes Cornell, M. Steven Fish, Linnea Fox, Lisa Gastaldi, Haakon Gjerløw, Adam Glynn, Ana Good God, Allen Hicken, Katrin Kinzelbach, Kyle L. Marquardt, Kelly McMann, Valeriya Mechkova, Anja Neundorf, Pamela Paxton, Daniel Pemstein, Josefine Pernes, Johannes von Römer, Brigitte Seim, Rachel Sigman, Svend-Erik Skaaning, Jeffrey Staton, Aksel Sundström, Marcus Tannenberg, Eitan Tzelgov, Yi-ting Wang, Tore Wig i Daniel Ziblatt. 2026. „V-Dem Priručnik v16“ Projekat Raznolikosti Demokratije (V-Dem).