Stanje demokratije na Kipru

Indeks demokratije: Razvoj na Kipru

Demokratija sa slabostima

Postoje slobodni izbori, ali su kontrola vlade i vladavina prava ograničene.

Demokratski skor

Kipar ostvaruje 69 od 100 poena na PolitPro Indeksu demokratije.

-8

Razvoj: Značajan pad

U poslednjih 10 godina, demokratski skor se drastično pogoršao.

Indeks demokratije: Razvoj na Kipru

Kipar se predstavlja kao stabilna, utemeljena demokratija na istočnom Mediteranu, koja, međutim, pati od trajne geografske i političke podele. Dok je južni deo zemlje čvrsto integrisan u evropske institucije, „Zelena linija“ funkcioniše kao stalni test opterećenja za državni suverenitet. U globalnom poređenju, Republika zauzima visoka mesta po građanskim slobodama, ali nerešeno nacionalno pitanje koči pun demokratski potencijal i dovodi do trajnog prioritizovanja bezbednosnih nad reformskim pitanjima.

Vladavina prava i individualne slobode

Ocena demokratije: Vladavina prava

Ispituje se stepen zaštite podele vlasti, nezavisnih sudova i osnovnih prava na Kipru.

-8

Razvoj: Značajan pad

Pravne kontrole i slobode su primetno ograničene.

Vladavina prava i individualne slobode

Vladavina prava na Kipru je institucionalno snažno ukorenjena, pri čemu pravosuđe zadržava zavidnu nezavisnost od izvršne vlasti. Ipak, sistem se suočava sa izazovima zbog podložnosti korupciji u administraciji i ekonomiji, što povremeno narušava poverenje u jednakost pred zakonom. Zaštita manjina je zakonski garantovana, ali je u svakodnevnom životu često zasenjena sveprisutnim kiparskim pitanjem i religiozno-konzervativnim uticajima, koji povremeno sužavaju liberalni prostor u društvenim debatama.

Integritet izbora i predstavljenost

Ocena demokratije: Izborni sistem

Analizira se da li su izbori na Kipru slobodni, pošteni i otvoreni, te da li je vlada istinski izabrana.

-8

Razvoj: Značajan pad

Integritet i sloboda izbora su se značajno pogoršali.

Integritet izbora i predstavljenost

Izbori u Republici Kipar se smatraju slobodnim, poštenim i transparentnim. Višepartijski sistem omogućava istinsku političku konkurenciju, a promene vlasti putem glasačke kutije su živa realnost. Međutim, kritična tačka ostaje medijski pejzaž: iako je sloboda štampe formalno zaštićena, finansijske veze između politike, crkve i medijskih kuća utiču na izveštavanje. To otežava manjim ili opozicionim snagama izvan establišmenta da svoje poruke potpuno nefiltrirano i sa istim dometom prenesu biračkom telu.

Kvalitet političke debate

Demokratski skor: Proces odlučivanja

Analizira se da li političke odluke na Kipru proističu iz argumenata i javne diskusije.

-13

Razvoj: Značajan pad

Kvalitet javnih debata i konsultacija je drastično opao.

Kvalitet političke debate

Politički diskurs na Kipru je intenzivan, ali pati od snažne polarizacije duž pitanja nacionalnog identiteta. Političke odluke se često donose u uskom krugu partijskih elita, što slabi javni deliberativni proces. Iako se debate održavaju, one su često više usmerene na partijsko-taktičke interese nego na opšte dobro zasnovano na dokazima. Duboka društvena podela između zagovornika i protivnika različitih scenarija ponovnog ujedinjenja dominira i često preklapa diskusije o reformama zasnovanim na činjenicama.

Ravnopravnost i društveno učešće

Demokratski skor: Jednakost šansi

Ocenjuje se da li su svi građani na Kipru ravnopravno uključeni, bez obzira na poreklo, prihode ili obrazovanje.

-6

Razvoj: Značajan pad

Politička jednakost i socijalna participacija su drastično opale.

Ravnopravnost i društveno učešće

Političko učešće na Kipru je primetno povezano sa socioekonomskim statusom. Dok je obrazovni sistem u osnovi široko dostupan, politički uticaj se često koncentriše u etabliranim mrežama i porodičnim klanovima. Žene i mladi su nedovoljno zastupljeni u telima za donošenje odluka, što ukazuje na duboko ukorenjene patrijarhalne strukture. Iako socijalne razlike nisu ekstremne kao u drugim regionima, pristup polugama moći ostaje značajna prepreka za građane bez odgovarajućeg kapitala ili socijalnih kontakata.

Direktan uticaj građana

Demokratski skor: Participacija

Analizira se u kojoj meri stanovništvo na Kipru utiče putem partija, udruženja ili grupa.

-9

Razvoj: Značajan pad

Mogućnosti za direktno učešće su primetno smanjene.

Direktan uticaj građana

Demokratsko učešće na Kipru se primarno iscrpljuje u činu izlaska na izbore. Instrumenti direktne demokratije, poput referenduma, gotovo da nisu uspostavljeni na nacionalnom nivou. Lokalna samouprava, iako poseduje strukture, često je finansijski i administrativno zavisna od centralne vlade. Pozitivno je istaći aktivno civilno društvo, koje je posebno angažovano u oblastima zaštite životne sredine i bi-komunalnog pomirenja. Ipak, nedostaju institucionalizovani putevi za efikasno uključivanje građanske energije u zakonodavni proces između izbornih ciklusa.

Izvori podataka i informacija

PolitPro

PolitPro objedinjuje naučne podatke i aktuelne rezultate istraživanja javnog mnjenja kako bi politika bila razumljiva svima. Koristimo skupove podataka iz vodećih istraživačkih projekata i dopunjujemo ih sopstvenim istraživanjima, analizama i algoritmima. Na taj način, složene političke veze činimo jasnim i dostupnim svima. Podržano veštačkom inteligencijom.

Pomozite nam da ostanemo nezavisni

Vaša podrška štiti PolitPro od uticaja lobističkih grupa i političkih partija.

Saznajte više

Dajte povratne informacije

Recite nam kako možemo PolitPro učiniti još boljim za vas!

Popunite anketu (1 minut)

Pronašli ste grešku?

Politički podaci se svakodnevno menjaju. Ukoliko primetite grešku, slobodno nam pišite putem imejla. Kratka referenca izvora nam pomaže pri proveri.

Prijavite grešku

V-Dem – Različitosti demokratije

Istraživački podaci Univerziteta u Geteborgu na temu demokratije. Nezavisni politički eksperti iz celog sveta ocenjuju političke sisteme prema naučnim kriterijumima.

Više

Coppedge, Michael, John Gerring, Carl Henrik Knutsen, Staffan I. Lindberg, Jan Teorell, David Altman, Fabio Angiolillo, Michael Bernhard, Agnes Cornell, M. Steven Fish, Linnea Fox, Lisa Gastaldi, Haakon Gjerløw, Adam Glynn, Ana Good God, Allen Hicken, Katrin Kinzelbach, Kyle L. Marquardt, Kelly McMann, Valeriya Mechkova, Anja Neundorf, Pamela Paxton, Daniel Pemstein, Josefine Pernes, Johannes von Römer, Brigitte Seim, Rachel Sigman, Svend-Erik Skaaning, Jeffrey Staton, Aksel Sundström, Marcus Tannenberg, Eitan Tzelgov, Yi-ting Wang, Tore Wig i Daniel Ziblatt. 2026. „V-Dem Priručnik v16“ Projekat Raznolikosti Demokratije (V-Dem).