Letonija Izborne ankete, istraživanje biračkih namera i aktuelni rejtinzi stranaka

Ekonomija Letonije trenutno pokazuje mešovitu sliku: bruto domaći proizvod je u prvom kvartalu 2026. godine porastao za 2,5 odsto u odnosu na prethodnu godinu, ali se usporio u poređenju sa prethodnim kvartalom. Posebno su industrija i građevinarstvo usporile rast, dok su trgovina i nekretnine zabeležile rast. Istovremeno, inflacija se smiruje: godišnja stopa je u aprilu pala na 2,9 odsto. Ipak, troškovi života, posebno za transport, stanovanje i ugostiteljstvo, ostaju opterećenje za mnoge građane. Politički pejzaž Letonije prolazi kroz period neizvesnosti. Premijerka Evika Siliņa podnela je ostavku sredinom maja nakon spora oko incidenata sa dronovima na ruskoj granici i raspada njene koalicije. Ova politička nestabilnost, koja se manifestovala u fragmentiranoj tropartijskoj koaliciji, mogla bi da odloži efikasno upravljanje i sprovođenje hitno potrebnih ekonomskih reformi. Formiranje nove vlade je predstojeće, ali stalna neizvesnost bi mogla da uspori investicije i oteža sprovođenje mera za jačanje privrede i rasterećenje domaćinstava, iako prognoze dugoročno očekuju umeren rast.

Letonija pojačava svoje granice i protivi se Migracionom paktu EU. Kontinuirana neregularna migracija iz Belorusije, koju Riga smatra „hibridnim ratovanjem“, primorava baltičku zemlju na odlučan kurs. Nedavno je pojačana granična zaštita na beloruskoj granici produžena do kraja juna 2026. godine, kako bi se suzbile hiljade pokušaja ilegalnog prelaska granice. Istovremeno, Letonija striktno odbija preraspodelu migranata u okviru novog Pakta EU o migracijama i azilu i takođe odbija tražene kompenzacione isplate. Ovaj stav, koji je takođe obeležen brigom za nacionalni identitet u istorijski osetljivom kontekstu, nailazi na otpor u Briselu, ali se predstavlja kao neophodna odbrana spoljne granice EU i nacionalnih interesa.

Letonija prolazi kroz političko preusmeravanje, vođeno akutnim bezbednosnim brigama. Ponovljeni upadi dronova, navodno ukrajinskog porekla i pogrešno usmereni ruskim ometačima, doveli su do ostavke vlade Evike Siliņe i formiranja prelaznog kabineta pod Andrisom Kulbergsom krajem maja. Ova politička prekretnica pojačava fokus na protivvazdušnu odbranu i obezbeđivanje istočne granice. Kao prva NATO zemlja, Letonija se od 2027. godine zakonski obavezuje na 5% BDP-a za izdatke za odbranu i koristi svoju ulogu u Savetu bezbednosti UN-a kako bi ojačala svetski poredak zasnovan na pravilima protiv ruske agresije.

Letonija plovi kroz krhki politički pejzaž, nakon što je nova koalicija četiri stranke pod premijerom Andrisom Kulbergsom preuzela vladine poslove. Prethodna vlada pod Evikom Siliņom pala je sredinom maja zbog razlika u postupanju sa zalutalim ukrajinskim dronovima koji su ušli u letonski vazdušni prostor, kao i zbog smene ministra odbrane. Ove bezbednosno-političke tenzije na granici sa Rusijom oblikuju agendu nove desničarske vlade, koja nacionalnu bezbednost i izolaciju Rusije postavlja kao najviše prioritete. Paralelno s tim, debata o istupanju iz Istanbulske konvencije za borbu protiv nasilja nad ženama deli društvo, što dodatno polarizuje unutrašnju političku kulturu pred izbore u oktobru 2026. godine.

Letonija ubrzano napreduje u svojoj energetskoj tranziciji. Nakon uspešnog odvajanja od ruske električne mreže i sinhronizacije sa kontinentalnom evropskom mrežom u februaru 2025. godine, zemlja se fokusira na masovno širenje obnovljivih izvora energije. Trenutno, Letonija, zajedno sa Nemačkom i Litvanijom, planira „Baltičko-nemački energetski link“, podmorski kablovski priključak za trgovinu električnom energijom i ofšor vetroparkove. Nova vlada pod Andrisom Kulbergsom, koja je stupila na dužnost 29. maja 2026. godine, prioritizuje kritičnu infrastrukturu i energetsku nezavisnost. Politički, klimatski ciljevi EU i težnja ka energetskoj suverenosti pokreću ovu transformaciju, što je vidljivo u Nacionalnom planu za energiju i klimu 2030. i obimnim programima podrške za zelenu energiju.

Letonija prolazi kroz period političke neizvesnosti, što opterećuje socijalni mir i odnose među generacijama. Tek nedavno, 28. maja 2026. godine, nova koaliciona vlada pod premijerom Andrisom Kulbergsom stupila je na dužnost, nakon što je prethodna vlada Evike Siliņe pala 14. maja zbog spora oko popunjavanja mesta ministra odbrane. Ova nestabilnost otežava hitno potrebne reforme. Trenutno, studija od 17. maja podstiče debatu: letonske penzije su, prema njoj, oko 14 odsto ispod egzistencijalnog minimuma, što otkriva finansijsku nevolju mnogih starijih ljudi i izoštrava pitanje međugeneracijske pravičnosti. Politički vakuum i krhko formiranje koalicije odlažu efikasne odgovore na ove duboke demografske i socijalne izazove.

Visokoškolski pejzaž Letonije doživljava fundamentalnu transformaciju od 2026. godine: vlada zamenjuje dosadašnje „finansiranje po glavi studenta“ modelom orijentisanim na rezultate. Univerziteti će ubuduće pregovarati o višegodišnjim ugovorima koji nagrađuju uspeh diplomaca i institucionalnu efikasnost. Ova reforma ima za cilj podizanje kvaliteta, smanjenje napuštanja studija i obuku preko potrebnih stručnjaka u oblastima kao što su STEM i zdravstvo. Istovremeno, prepreke za međunarodne studente se pojačavaju novim finansijskim doprinosima za sigurnost i strožim obavezama prisustva. Ove mere, politički ukorenjene u državnom budžetu za 2026. godinu, treba da usmere obrazovne izdatke na ciljaniji način i ojačaju nacionalnu bezbednost, ali direktno utiču na pristupačnost i atraktivnost studiranja za mlade ljude u zemlji i inostranstvu.

Od 1. jula 2026. godine, deca za koju se podnose zahtevi za roditeljske naknade moraju imati stalno prebivalište u Letoniji i posedovati aktivan lični identifikacioni broj. Ovo pooštravanje kriterijuma za ostvarivanje prava, ukorenjeno u izmenama Zakona o porodiljskom i zdravstvenom osiguranju, ima za cilj da se beneficije usmere na porodice koje žive u zemlji i spreči zloupotreba. Istovremeno, naknada za brigu o deci od januara 2026. godine za decu do 1,5 godine starosti raste na 298 evra mesečno. Uprkos ovim povećanjima, Udruženje višečlanih porodica kritikuje da mere ne ublažavaju dovoljno rastuće troškove života, posebno za samohrane roditelje. Sa 28,5% svih domaćinstava sa decom koja vodi jedan odrasli, Letonija je treća u EU. U međuvremenu, cene stanova u Rigi nastavljaju da rastu za 6-9% godišnje, što mnogim porodicama otežava pristup adekvatnom stanovanju, dok je 39% domaćinstava pogođeno prenaseljenošću.

U Letoniji se rasplamsava žustra debata o drugom penzionom stubu: opozicija zahteva da se građanima omogući prevremeni pristup ušteđenim sredstvima kako bi premostili finansijske poteškoće. Međutim, vlada i Centralna banka snažno upozoravaju na posledice. Oni strahuju od porasta siromaštva starijih osoba ukoliko se novac nepromišljeno potroši. Istovremeno, troškovi socijalnih usluga nege u Rigi rastu za 4-5%, dok je prosečna starosna penzija doduše porasla na 680 evra, ali aktuelni izveštaj i dalje ocenjuje rizik od siromaštva za starije osobe kao visok. Politička rasprava se stoga vrti oko ravnoteže između individualne slobode i državne brige u demografski izazovnom okruženju.

Radnička klasa Letonije oseća ambivalentnu ekonomsku situaciju: od 1. jula 2026. godine, vlada privremeno smanjuje PDV na osnovne namirnice poput hleba, mleka, živine i jaja na 12 procenata, kako bi rasteretila domaćinstva. Međutim, radost zbog toga umanjuju konstantno visoke cene stanovanja, energije i transporta, koje su u aprilu 2026. godine dodatno porasle. Ova mera je reakcija na kontinuiranu inflaciju od 2,9 procenata u aprilu i duboko zabrinuto raspoloženje potrošača. Koalicija četiri stranke, koja je tek 28. maja stupila na dužnost pod premijerom Andrisom Kulbergsom, pod pritiskom je da građanima pruži opipljiva poboljšanja. Njihov kratkotrajni mandat do parlamentarnih izbora u oktobru primorava ih na brze, vidljive odluke kako bi povratili poverenje u vreme ekonomskog usporavanja i rastuće nezaposlenosti (7,1% u Q1 2026).

Samostalni preduzetnici u Letoniji direktno osećaju reforme: od početka godine, mesečni minimalni socijalni doprinos porastao je na 242,35 evra, na osnovu povećane minimalne zarade od 780 evra. Ova mera je deo sveobuhvatne poreske reforme za 2026. godinu, čiji je cilj modernizacija poreskog sistema i obezbeđivanje budžetskih prihoda. Paralelno s tim, novo alternativno oporezivanje za preduzeća sa fizičkim licima kao akcionarima sada nudi izbor između dosadašnjeg poreza na dobit preduzeća od 20% pri raspodeli dobiti ili podeljenog modela od 15% poreza na dobit preduzeća i 6% poreza na dohodak fizičkih lica na dividende. Dok ovo stvara fleksibilnost za neka preduzeća, udruženja preduzetnika se žale na stalnu birokratiju i nedoslednost vlade u vezi sa obećanim olakšicama, što utiče na ekonomsku konkurentnost zemlje.

Letonska ustavna izmena iz 2006. godine, koja brak eksplicitno definiše kao zajednicu muškarca i žene, i dalje baca senku na prava LGBTQ+ osoba. Uprkos uvođenju građanskih partnerstava u julu 2024. godine, koja pružaju neka prava slična bračnim, zakon i dalje uskraćuje istopolnim parovima puno pravo na usvajanje i nasleđivanje. Nedavno (maj 2026.) Vrhovni sud je morao da uputi pitanje priznavanja istopolnih brakova sklopljenih u inostranstvu Evropskom sudu pravde, što jasno pokazuje neslaganje između nacionalnog prava i slobode kretanja unutar EU, te povećava pritisak na vladu da obezbedi sveobuhvatniju ravnopravnost.

Od 29. aprila 2026. godine, pooštreni letonski zakoni o imigraciji značajno otežavaju boravak strancima i imigrantima. Nova pravila zahtevaju više minimalne prihode, sada 950 evra mesečno za glavne podnosioce zahteva i 285 evra za članove porodice. Pored toga, obavezna je potvrda poznavanja letonskog jezika na nivou A2 za privremene i B1 za stalne boravišne dozvole. Vlada politički motiviše ove korake jačanjem nacionalne bezbednosti, prioritetom lokalnog tržišta rada i podsticanjem integracije. Takođe, preti oduzimanje dozvole u slučaju tri administrativna prekršaja ili podrške „državama pretnje“.