Moldavija Izborne ankete, istraživanje biračkih namera i aktuelni rejtinzi stranaka

Moldavija se bori sa rastućim troškovima života i usporavanjem ekonomije. Inflacija je u aprilu dostigla 6,8%, a očekuje se da će do kraja 2026. porasti na čak 8,6%, što značajno opterećuje kućne budžete. Glavni uzroci su spoljni šokovi: sukob na Bliskom istoku podiže globalne cene energije i hrane, što direktno utiče na Moldaviju. Vlada pokušava da privuče investicije višim kamatama na državne obveznice, što, međutim, povećava državni dug. Uprkos EU planu rasta vrednom 1,9 milijardi evra, koji finansira reforme i infrastrukturne projekte, zemlja se suočava sa rastućim budžetskim deficitom, jer rashodi premašuju prihode.

Identitet, granice i migracije Moldavije trenutno doživljavaju duboku transformaciju, vođenu bezuslovnom željom zemlje za evropskom integracijom i istovremeno kontinuiranim uticajem Rusije. Trenutno, novi zakon od 27. maja 2026. godine olakšava sticanje moldavskog državljanstva osobama bez dokumenata rođenim u zemlji, kako bi se borilo protiv apatridije. Istovremeno, predsednica Maja Sandu je 25. maja oduzela državljanstvo petorici osoba koje su bile aktivne u bezbednosnim strukturama pod ruskom kontrolom u Pridnjestrovlju, na osnovu Zakona o državljanstvu iz 2025. godine, koji predviđa mere protiv aktivnosti koje ugrožavaju državu. Politički uzrok ovih dešavanja leži u strateškoj reorijentaciji Moldavije. Dok Kišinjev gura pregovore o pristupanju EU i usklađuje se sa evropskim migracionim standardima, vlada intenzivira diskusiju o mogućem ponovnom ujedinjenju sa Rumunijom kao „Planu B“ u slučaju da proces pristupanja EU zastane nakon 2028. godine. Ovu debatu o nacionalnom identitetu dodatno podstiče rusko delovanje, poput pojednostavljene dodele ruskih pasoša stanovnicima Pridnjestrovlja, što Moldavija kritikuje kao kršenje svog suvereniteta.

Moldavija se nalazi na geopolitičkoj raskrsnici: zemlja se priprema za početak formalnih pregovora o pristupanju EU, dok ruski pritisak raste. Proevropska vlada u Kišinjevu odlučno gura približavanje EU, što se manifestuje u očekivanom otvaranju prvih pregovaračkih poglavlja u junu. Kao „Plan B“ u slučaju da pristupanje EU zastane nakon 2028. godine, potpredsednik vlade Eugen Osmochescu čak razmatra ujedinjenje sa Rumunijom. Moskva na moldavski pro-zapadni kurs odgovara oštrim kritikama zbog prekida ekonomskih odnosa i pojačava uticaj u Pridnjestrovlju. Ova jasna zapadna orijentacija oblikuje politiku Moldavije i provocira kontinuirane ruske kontramere.

Moldavija je na pragu početka formalnih pregovora o pristupanju Evropskoj uniji, što je ključni korak koji se očekuje sredinom juna. Ovaj razvoj učvršćuje stabilnost proevropske vlade pod predsednicom Majom Sandu, koja marljivo radi na reformama i uživa međunarodnu podršku. Politički uzrok leži u jasnoj strategiji vlade za integraciju u EU, koja je potkrepljena opsežnim reformama u pravosuđu i ekonomiji, podstaknutim obećanjima poput kredita Svetske banke od 250 miliona dolara. Paralelno, kontroverzna debata oblikuje političku kulturu: moguće ponovno ujedinjenje sa Rumunijom se diskutuje kao „Plan B“ ukoliko proces pristupanja EU zastane nakon 2028. godine. Ovo pokazuje duboka pitanja identiteta zemlje, dok spoljni uticaji, posebno iz Rusije, i dalje izazivaju politički pejzaž Moldavije.

Moldavija ubrzano transformiše svoj energetski, klimatski i infrastrukturni pejzaž, vođena ciljem integracije u EU i hitnom potrebom da prekine energetsku zavisnost od Rusije. U poslednjih sedam dana preduzeti su ključni koraci koji naglašavaju posvećenost Moldavije proevropskom kursu. Na Investicionoj konferenciji EU-Moldavija 4. i 5. juna, obećano je do 641 milion evra za strateške sektore kao što su energetika, digitalna infrastruktura i održiva poljoprivreda. Paralelno, Svetska banka je 4. juna odobrila kredit od 250 miliona američkih dolara za podsticanje ekonomskog rasta i otpornosti, uključujući infrastrukturne i energetske reforme. Nacrt zakona o povećanju rezervi prirodnog gasa za predstojeću zimu za 6,5 miliona kubnih metara, kako bi se ojačala sigurnost snabdevanja, Ministarstvo energetike je 2. juna objavilo za javnu konsultaciju. Pored toga, Ministarstvo energetike je 6. juna predstavilo planove za digitalizaciju računa za energiju putem pametnih brojila u narednih pet godina, kako bi se povećala transparentnost i efikasnost. Ova sveobuhvatna reorijentacija je direktna posledica težnji Moldavije ka pristupanju EU i kontinuirane geopolitičke nestabilnosti u regionu, posebno ruske agresije u Ukrajini, koja je više puta uticala na snabdevanje Moldavije energijom. Vlada je na to reagovala jasnom strategijom: forsirala je liberalizaciju tržišta, kao što pokazuje ukidanje regulisanih cena gasa za velike potrošače u aprilu 2026. godine, i teži da do kraja 2027. godine potpuno odustane od ruskog gasa. Zemlja masovno investira u razvoj obnovljivih izvora energije i modernizaciju svojih mreža kako bi minimizirala ranjivost na spoljne šokove. Dana 2. juna je takođe objavljeno da će zajam EBRD-a za popravke puteva biti povećan za 150 miliona evra zbog porasta troškova izgradnje, kako bi se osigurale važne veze sa EU. Sve ove mere pokazuju kako Moldavija, pod pritiskom spoljnih događaja i vizije evropske budućnosti, fundamentalno preoblikuje svoju kritičnu infrastrukturu i energetsku politiku.

Moldavija se bori sa dubokom demografskom krizom: opadajuća, stareća populacija i odliv mladih opterećuju socijalni mir i iscrpljuju socijalne sisteme. Kao direktan odgovor, vlada je 1. juna snizila minimalnu starosnu granicu za pristup uslugama tržišta rada na 15 godina. Ova mera ima za cilj borbu protiv visoke nezaposlenosti mladih i socijalne isključenosti, budući da skoro 28% mladih od 15 do 34 godine nije ni u obrazovanju ni u radnom odnosu. Paralelno, Moldavija intenzivira saradnju sa EU kako bi prilagodila obrazovne i zapošljavajuće okvire evropskim standardima i uvela „Garanciju za mlade“. Ovi politički koraci treba da uspore iseljavanje, ojačaju generacijski ugovor kroz poboljšane šanse i socijalnu sigurnost, i tako odlučujuće promene socijalnu koheziju zemlje.

Vlada Moldavije centralizuje školsku administraciju kroz nove Teritorijalne obrazovne agencije, ali 42% nezaposlenih mladih odbija lokalne ponude za posao zbog niskih plata. Sveobuhvatna reforma Ministarstva obrazovanja „Restart u obrazovanju“ ima za cilj povećanje efikasnosti i smanjenje političkog uticaja preuzimanjem kontrole od lokalnih saveta. Istovremeno, vlada je snizila minimalnu starost za usluge posredovanja u zapošljavanju na 15 godina, kako bi se suprotstavila visokoj stopi NEET (27,9% mladih od 15 do 34 godine) i sprečila ranu socijalnu isključenost. Ove mere su direktan odgovor na akutni nedostatak kvalifikovane radne snage i kontinuirano iseljavanje mladih ljudi koji traže bolje perspektive u inostranstvu, i odražavaju težnju Moldavije da se približi standardima EU.

Od 1. juna 2026. godine, Moldavci sa decom dobijaju značajnu novu podršku: jednokratna pomoć za rođenje deteta raste na 21.886 leja, dopunjena sa mesečnih 1.000 leja za svako dete do druge godine života. Pored toga, porodice sa decom sa invaliditetom dobijaće godišnje 3.000 leja. Ove mere, koje je parlament usvojio pod vođstvom partije „Akcija i solidarnost“ (PAS), imaju za cilj da rasterete porodice i ublaže demografsku krizu. Međutim, realnost je teška: uprkos ovim pomoćima, svako treće dete u Moldaviji živi u apsolutnom siromaštvu, a u ruralnim oblastima skoro svako drugo. Poskupljenja dodatno pogoršavaju situaciju; Narodna banka prognozira vrhunac inflacije od 8,6 odsto do kraja 2026. godine, podstaknut rastućim cenama hrane, energije i komunalnih usluga. Vlada pokušava da, kroz proširenje kapaciteta jaslica i fleksibilnije roditeljske odmore, olakša povratak na tržište rada i samohranim roditeljima, čime bi se ojačala kupovna moć.

Moldavski penzioneri od 1. aprila doživljavaju povećanje penzija za 6,84 odsto, što je zakonski utvrđeno usklađivanje sa inflacijom. Međutim, radost kratko traje: godišnja inflacija je u aprilu dostigla 6,8 odsto, podstaknuta rastućim cenama goriva i hrane, što smanjuje realni rast zarada za seniore. Penzioni sistem je pod ogromnim pritiskom: krajem 2025. godine, na 640.000 obveznika doprinosa dolazilo je preko 672.000 penzionera – odnos manji od jedan prema jedan, što masovno opterećuje dugoročno finansiranje. Dok vlada pokušava da stabilizuje situaciju indeksacijom i međunarodnim sporazumima o socijalnom osiguranju (npr. sa Slovačkom ili Kanadom), opozicija kritikuje nedovoljno povećanje s obzirom na rastuće troškove života.

Stopa inflacije u Moldaviji je u aprilu 2026. godine skočila na 6,8 odsto, nakon 5,8 odsto u martu, dostižući najviši nivo od decembra 2025. Kao direktna reakcija, Narodna banka je podigla referentnu kamatnu stopu na 6,5 odsto kako bi ublažila rast cena. Ovo pogoršanje je direktna posledica eskalacije sukoba na Bliskom istoku, koji podiže globalne cene energije i sirovina i posebno pogađa Moldaviju kao uvoznu zemlju. Vlada pokušava da monetarnim pooštravanjem zaštiti kupovnu moć radničke klase, dok istovremeno sprovodi strukturne reforme i približavanje EU.

Kišinjev doživljava drastičan pad na tržištu nekretnina: transakcije su u četvrtom kvartalu 2025. godine pale za alarmantnih 81%. Uzrok su strogi propisi protiv pranja novca, koji od početka 2026. godine propisuju ograničenje gotovinskog plaćanja od oko 66.000 evra i zahtevaju sveobuhvatne dokaze o poreklu gotovine. Ova vladina mera, koja ima za cilj da finansijski sektor učini transparentnijim, parališe sektor. Udruženja za nekretnine već zahtevaju podizanje praga za bankovne transfere na 200.000 evra i duži rok za proveru imovine, kako bi se sprečio potpuni zastoj.

Od 1. januara 2026. godine, nove odredbe u moldavskom Zakonu o radu jačaju zaštitu od nasilja i uznemiravanja na radnom mestu, što je direktna posledica ratifikacije Konvencije MOR-a 190 od strane Moldavije 2023. godine i težnje ka pristupanju EU. Ova reforma stvara jedinstvene procedure za javne institucije, kojima su do sada nedostajala jasna pravila, i ima za cilj uspostavljanje politike „nulte tolerancije“. Uprkos ovom napretku, koji bi trebalo da koristi i LGBTQ+ osobama i manjinama, diskriminacija je i dalje rasprostranjena. Studija iz 2024. godine pokazuje da 80 odsto Moldavaca ne bi prihvatilo LGBTQ+ osobe kao komšije. Autonomna regija Gagauzija i separatistička oblast Pridnjestrovlje i dalje donose zakone koji zabranjuju „propagandu netradicionalnih odnosa“. Trenutno delegacija Saveta Evrope proverava sprovođenje Okvirne konvencije za zaštitu nacionalnih manjina, dok je Moldova Prajd održan u aprilu – znak kontinuiranog aktivizma usred političkih otpora.

Moldavski parlament je usvojio novi zakon za strance, koji stupa na snagu u junu 2027. godine i značajno pooštrava uslove boravka za imigrante i iseljenike. Reforma, koja ima za cilj usklađivanje sa migracionim standardima EU i jačanje nacionalne bezbednosti, od građana koji nisu iz EU ubuduće zahteva dokaz o dovoljnim sredstvima za život i smeštaju. Istovremeno, stranim radnicima više neće biti dozvoljeno da budu plaćeni manje od domaćih zaposlenih za isti rad. Pozitivno je skraćenje vremena obrade radnih dozvola sa 90 na 45 dana. Ove mere stvaraju složeno okruženje u kojem stručnjaci i investitori moraju da se snalaze, dok se moldavska ekonomija bori sa smanjenom prognozom rasta na 2,8 odsto i rastućom inflacijom koja dodatno povećava troškove života.