Nemačka Izborne ankete, istraživanje biračkih namera i aktuelni rejtinzi stranaka

Nemačka se bori sa stagnirajućom ekonomijom i uporno visokim troškovima života. Bruto domaći proizvod je u prvom kvartalu 2026. godine pokazao blagi rast, ali se ekonomski izgledi pogoršavaju zbog geopolitičkih sukoba i rastućih cena energije. Posebno inflacija usluga i hrane masovno opterećuje građane; štednja postaje nemoguća za mnoge. Politički uzrok je kontroverzno diskutovana ekonomska politika. Dok se vlada oslanja na mere poput smanjenja mrežnih naknada, opozicija kritikuje nedostatak ciljanog rasterećenja za potrošače i preduzeća, kao i preteranu birokratiju. Nerešeni sukob oko efikasne zaštite od inflacije i nedostatak strukturnih reformi koče oporavak.

Nemačka sprovodi duboku preorijentaciju svoje migracione politike. Od 12. juna, Zajednički evropski sistem azila (GEAS) stupa u potpunosti na snagu, sa ciljem da ubrza postupke azila na spoljnim granicama EU i suzbije sekundarnu migraciju unutar Evrope. Istovremeno, Evropska komisija poziva Nemačku i druge države da prekinu dugogodišnje kontrole unutrašnjih granica u šengenskom prostoru, jer one ometaju slobodno kretanje ljudi i postoje efikasnije alternative. Dodatno, 1. juna stupaju na snagu nova pravila za integracione kurseve, koja uvode kvote za pristup i prioritet daju određenim grupama. Uzrok je nacionalni zakon o prilagođavanju GEAS-u, koji primenjuje evropske propise, kao i neophodnost obezbeđenja granica koju brani savezna vlada.

Spoljnopolitički ugled Nemačke potresa debakl: Savezna Republika je nedavno iznenađujuće propala u svojoj kandidaturi za nestalno mesto u Savetu bezbednosti UN za period 2027/28. Ovaj gorak poraz, u kojem je Nemačka dobila znatno manje glasova od Austrije i Portugala, pokreće intenzivnu debatu o diplomatskoj strategiji Berlina. Posebno se bezuslovna solidarnost sa Izraelom u sukobu u Gazi i nedovoljno percipirano približavanje Globalnom Jugu navode kao glavni uzroci koji su Nemačku koštali glasova. Pored toga, Rusija je navodno aktivno lobirala protiv nemačke kandidature, kao odgovor na snažnu podršku Berlina Ukrajini. Vlada kancelara Merza je pod masivnim unutrašnjopolitičkim pritiskom. Savezna vlada je najavila da će se ponovo kandidovati za period 2035/36. godine i potvrđuje svoju posvećenost multilateralizmu.

Nemačka vlada, „crno-crvena“ koalicija CDU/CSU i SPD-a, bori se sa opadajućom stabilnošću i sve kritičnijom političkom kulturom. Aktuelne ankete pokazuju visoko nezadovoljstvo: 69 odsto ispitanika ocenjuje rad savezne vlade u maju 2026. godine kao prilično loš, dok kancelar Fridrih Merc dostiže najnižu vrednost od 71 odsto nezadovoljstva. Rastuća skepsa o prevremenom raspadu koalicije obeležava političku debatu, pojačana unutrašnjim sporovima, na primer oko finansiranja povećanja BaföG-a, gde je Unija, nakon postignutog dogovora, ponovo dovela planove u pitanje. Ova situacija proizilazi iz dubljeg gubitka poverenja i menjanja političke kulture. Veliki deo stanovništva (71 odsto) kritički gleda na razvoj demokratije. Populističke struje dobijaju na snazi, podstaknute uverenjem mnogih da politiku vode „tajne sile“ ili da mediji „sistematski lažu“. Debata o takozvanom „vatrenom zidu“ protiv AfD-a se intenzivira, jer većina Nemaca očekuje da će AfD uskoro postaviti premijera, a strategiju razgraničenja etabliranih partija smatraju beskorisnom ili čak korisnom za AfD. Propust vlade da pronađe doslednu liniju i povrati poverenje građana pogoršava eroziju stabilnosti vlade i polarizaciju političke kulture.

Nemačka se bori za svoju energetsku tranziciju. Trenutno se debata rasplamsava oko nove strategije elektrana vlade, koja predviđa izgradnju postrojenja na gas. Dok savezna vlada naglašava sigurnost snabdevanja nakon postepenog ukidanja uglja do 2038. godine, kritičari upozoravaju na „nazadovanje“ klimatske politike. Ekološka udruženja, stručnjaci, pa čak i savezne države strahuju da će Nemačka tako propustiti svoje ambiciozne klimatske ciljeve za 2030. i 2045. godinu. Nedavno usvojeni Zakon o grejanju, koji reguliše zamenu fosilnih sistema grejanja, takođe je na udaru kritika da usporava energetsku tranziciju. Politički uzrok leži u balansu između kratkoročne energetske sigurnosti i dugoročne zaštite klime, što dovodi do kontroverznih zakonskih paketa i oblikuje nacionalnu i međunarodnu percepciju.

Nemačka se bori za socijalni mir među generacijama. Demografsko starenje masovno opterećuje penzione i sisteme nege. Trenutno se u politici diskutuju bolne penzione reforme: studija preporučuje ukidanje prevremene penzije bez odbitaka, dok je povećanje starosne granice za penziju na 70 godina za mlađe generacije u opticaju. Reforma nege takođe nailazi na žestok otpor, jer kritičari osuđuju suspenziju obaveze kolektivnih ugovora kao obaranje plata. Ovi politički koraci ka finansiranju socijalnih sistema zaoštravaju debatu o međugeneracijskoj pravičnosti, dok omladinske organizacije već mobilišu protiv navodnih benificija.

Planirana reforma BAföG-a, koja je studentima i pripravnicima obećavala hitno potrebne veće naknade za stanovanje i povećanje maksimalnog iznosa, zastala je. Aktuelni finansijski sporovi unutar koalicije sprečavaju brzu primenu, koja je prvobitno predviđala povećanje naknade za troškove stanovanja na 440 evra od zimskog semestra 2026/2027. godine. Ovo teško pogađa mlade ljude, jer soba u studentskom stanu već košta u proseku 512 evra, a mnogi zbog toga moraju da izdvoje više od polovine svojih prihoda za kiriju. Politički propust da se obezbedi pravovremeno i adekvatno prilagođavanje finansijske podrške za obrazovanje pogoršava finansijsku nevolju i značajno utiče na planiranje života i karijere.

Granica prihoda za roditeljski dodatak (Elterngeld) smanjuje se 2026. godine na 175.000 evra oporezivog godišnjeg prihoda za parove i samohrane roditelje, što mnoge porodice isključuje iz prava na ovu naknadu. Istovremeno, savezna ministarka za porodicu Karin Prijen trenutno se bori za dodatnih 500 miliona evra ušteda u budžetu za roditeljski dodatak za 2027. godinu. Uprkos koalicionom obećanju da će se minimalni i maksimalni iznosi povećati, budžetska ograničenja nameću odstupanje, koje sada dovodi u pitanje i trajanje isplate i partnersku podelu roditeljskog odsustva.

Starije generacije u Nemačkoj suočavaju se sa teškim rezovima: planirana reforma nege preti da prebaci finansijski teret na osobe kojima je potrebna nega i njihove porodice. Korisnici domova za stare već plaćaju u proseku 3.245 evra mesečno iz sopstvenog džepa – 13 odsto više za dve godine. Savezna ministarka zdravlja Nina Varken forsira reformu kako bi kompenzovala projektovani deficit fondova za negu od preko 7,5 milijardi evra do 2027. godine. Kritičari upozoravaju na rastuće siromaštvo u starosti zbog smanjenja beneficija i otežanog priznavanja nivoa nege. Iako penzije rastu za 4,24 odsto do jula 2026. godine, inflacija od 2,9 odsto smanjuje realni dobitak kupovne moći. Gotovo svaki peti građanin stariji od 65 godina je u riziku od siromaštva.

Kupovna moć nemačke srednje klase ostaje pod pritiskom: uprkos blagom padu na verovatnih 2,6 odsto u maju 2026. godine, inflacija, prvenstveno vođena rastućim cenama energije, i dalje nagriza raspoloživi dohodak. Posebno je inflacija cena energije u aprilu iznosila preko 10 odsto, a u maju još uvek 6,6 odsto u poređenju sa prethodnom godinom, pojačana geopolitičkim konfliktima. Dok se vlada bori protiv hladne progresije privremenim smanjenjem poreza na mineralna ulja i povećanjem osnovnog neoporezivog iznosa na 12.348 evra, kao i prilagođavanjem tarifa poreza na dohodak, rastući socijalni doprinosi i više cene CO2 često neutrališu ove olakšice. Nemačka, prema OECD-u, i dalje ima drugo najveće poresko opterećenje na rad, što ograničava manevarski prostor za zaposlene i poslodavce. Ovo podstiče stalne kolektivne pregovore, jer sindikati žele da nadoknade realne gubitke plata.

Nemačka ekonomija se bori za oporavak: DIHK indeks raspoloženja pao je u maju na najnižu vrednost od pandemije korona virusa, samo 23 odsto preduzeća ocenjuje svoju poslovnu situaciju kao dobru, dok 33 odsto očekuje lošije poslovanje. Ovo razočaranje proizilazi iz složene situacije: visoke cene energije i sirovina, uporan nedostatak stručne radne snage i nedovoljno smanjenje birokratije parališu preduzetnike i samozaposlene. Dodatno, nacionalna primena EU direktive o zgradama, koja se zahteva do maja 2026. godine, opterećuje vlasnike strožim obavezama u pogledu energetske efikasnosti i renoviranja, što zahteva značajne investicije. Dok industrijska cena struje treba da rastereti energetski intenzivne grane, mnoga mala i srednja preduzeća osećaju se sve više prepuštena sama sebi od strane politike, što dodatno smanjuje atraktivnost lokacije.

LGBTQ+ i manjinske grupe u Nemačkoj doživljavaju ambivalentnu političku realnost. Savezni kabinet je 6. maja 2026. godine usvojio reformu Zakona o opštem ravnopravnom postupanju (AGG), koja primenjuje propise EU i produžava rok za podnošenje diskriminacionih tužbi na četiri meseca. Međutim, zaštita ostaje nepotpuna: dugo tražena kolektivna tužba udruženja, koja bi organizacijama omogućila da tuže u ime pogođenih, i dalje nedostaje. Ovo se dešava u pozadini rekordnog porasta zahteva za zaštitu od diskriminacije kod Savezne antidiskriminacione agencije i 2.048 registrovanih kverfobičnih zločina iz mržnje u 2025. godini. Nova koalicija takođe planira reviziju Zakona o samoodređenju do jula 2026. godine, što podstiče neizvesnost u pogledu budućnosti trans prava.

Od 1. juna 2026. godine, novi kvotni sistem reguliše pristup državnim integracionim kursevima u Nemačkoj, što direktno utiče na život mnogih imigranata. Nakon višemesečne blokade, određene grupe, poput ukrajinskih izbeglica i građana EU, ponovo mogu da učestvuju u važnim kursevima jezika i orijentacije. Ova reforma je odgovor savezne vlade na rastuće troškove, koji su godišnje dostizali preko milijardu evra, i ima za cilj efikasnije korišćenje sredstava za one sa dugoročnom perspektivom boravka. Istovremeno, visokokvalifikovani stručnjaci osećaju ekonomske poluge Zakona o doseljavanju stručne radne snage: od 1. januara 2026. godine, pragovi plata za Plavu kartu EU porasli su na 50.700 evra godišnje za standardna zanimanja i 45.934 evra za deficitarna zanimanja. Ove prilagodbe stvaraju nove prepreke i mogućnosti na tržištu rada koje hitno zavisi od međunarodne stručne radne snage.