Izborne ankete i rejting partija u Norveškoj: Rezultati za parlamentarne izbore

Lider u aktuelnom PolitPro trendu za parlamentarne izbore u Norveškoj je Fremskrittspartiet sa 31,1%. Slede ga Arbeiderpartiet sa 23,4%, Høyre sa 14,3%, Rødt sa 7,5%, Senterpartiet sa 5%, De Grønne sa 4,4%, Kristelig Folkeparti sa 4,2%, Sosialistisk Venstreparti sa 4,2% i Venstre sa 3,2%. Ostale stranke osvajaju 2,7% glasova.

Vladajuća koalicija u državi Norveška trenutno osvaja samo 25,4% mandata i time bi izgubila većinu. Ovo ukazuje na značajnu promenu odnosa političkih snaga: savez partija Arbeiderpartiet prema trenutnim podacima ne bi mogao da nastavi sa radom u vladi.

PolitPro izborni trend je mnogo više od običnog trenutnog snimka stanja. Agregiramo podatke svih relevantnih istraživačkih instituta u ponderisanu prosečnu vrednost za parlamentarne izbore u Norveškoj. Pošto klasično pitanje „Za koga biste glasali da su izbori u nedelju?“ varira zbog različitih metodologija, naš trend pruža statistički pouzdanu bazu podataka koja ublažava kratkoročna odstupanja.

Kombinovanjem više izvora podataka minimiziramo rizik od slučajnih efekata. Svako istraživanje podleže statističkoj grešci (obično između 1,5% i 3%). Naša analiza anketa za Norvešku precizno pokazuje da li rast neke partije predstavlja održiv razvoj ili je samo u okviru statističke greške jednog instituta.

Proračun prati transparentan matematički model: novije ankete imaju veći značaj od starijih podataka. Takođe, u obzir uzimamo i istorijsku preciznost prognoza svakog instituta kako bismo ispravili metodološke pristrasnosti. Rezultat je validna linija trenda koja precizno oslikava partijski sistem Norveške.

Na osnovu izbornog trenda, u norveški parlament ušlo bi 8 partija: Fremskrittspartiet sa 56 poslanika, Arbeiderpartiet sa 43 poslanika, Høyre sa 26 poslanika, Rødt sa 14 poslanika, Senterpartiet sa 9 poslanika, De Grønne sa 7 poslanika, Kristelig Folkeparti sa 7 poslanika i Sosialistisk Venstreparti sa 7 poslanika.

[modules/faq.electoral-system.body]

[modules/faq.threshold.body]

[modules/faq.government-coalitions.body]

Nakon izbora, novi Storting (norveški parlament) se sastaje u oktobru. S obzirom na to da vladu formalno ne bira parlament, aktuelna vlada ostaje na dužnosti sve dok ne podnese ostavku ili dok ne bude srušena izglasavanjem nepoverenja. Uglavnom, vlada dobrovoljno podnosi ostavku kada izborni rezultati jasno pokažu novu većinu. Kralj potom imenuje novog premijera (Statsminister) nakon konsultacija sa liderima stranaka. Pošto se Storting ne može raspustiti, razlike tokom četvorogodišnjeg mandata uvek moraju biti rešavane parlamentarnim kompromisima.

Pravo glasa imaju svi norveški državljani stariji od 18 godina. Norveška redovno beleži visoku izlaznost na izbore, od oko 75% do 80%. Važan element je mogućnost ranog glasanja (forhåndsstemming), koju koristi sve veći deo birača. Politički pejzaž je tradicionalno stabilan, pri čemu ruralne regije i sever često postavljaju drugačije prioritete (npr. ribarstvo i decentralizacija) od urbanog regiona oko Osla. Jedinstveno je i predstavljanje Saamija kroz Sameting, koje se, međutim, bira odvojeno od Stortinga.