Rumunija Izborne ankete, istraživanje biračkih namera i aktuelni rejtinzi stranaka

Rumunska ekonomija se bori sa napetom situacijom: bruto domaći proizvod smanjio se u prvom kvartalu 2026. godine za 1,7%, dok je godišnja inflacija u aprilu skočila na 10,7%. Ovo masovno pritiska troškove života, posebno za energiju i goriva, što dodatno podstiče cene. Politički turbulencije pogoršavaju neizvesnost: pad vlade Boložana početkom maja 2026. godine nakon spora oko mera štednje parališe hitno potrebne reforme i podriva poverenje investitora. Iako minimalna plata od jula raste na 4.325 leja kako bi se podržala kupovna moć, stalna politička nestabilnost koči ekonomski oporavak i ugrožava sredstva EU.

Rumunija prolazi kroz fazu značajnih promena u svojoj migracionoj i graničnoj politici. Od januara 2025. godine, zemlja je punopravna članica Šengenskog prostora, što je ukinulo kontrole na kopnenim granicama i ojačalo slobodu kretanja. Ovo dostignuće, međutim, donosi i povećanu odgovornost u obezbeđivanju spoljnih granica EU. Istovremeno, Rumunija intenzivno sprovodi Pakt EU o migracijama i azilu, koji do juna 2026. godine propisuje duboke reforme u postupcima azila i graničnim kontrolama i obavezuje zemlju da godišnje primi do 5.000 tražilaca azila. Tek 1. maja 2026. godine stupila je na snagu i sveobuhvatna reforma zakona o imigraciji za građane van EU, koja digitalizuje sistem i nameće nove obaveze poslodavcima. Politički uzrok ove dinamike leži u evropskim integracijama i pritisku da se ispune zajednički migracioni standardi. Nedavno smenjivanje vlade Boložana 5. maja 2026. godine nakon izglasavanja nepoverenja, izazvano merama štednje, moglo bi dodatno uticati na implementaciju ove kompleksne agende i staviti na probu stabilnost nacionalne politike.

Rumunija trenutno plovi opasnim geopolitičkim vodama, koje su značajno obeležene tekućim ratom u susednoj Ukrajini. Situacija se dramatično zaoštrila kada je 29. maja 2026. godine ruski dron udario u stambenu zgradu u Galaciju, rumunskom gradu blizu ukrajinske granice, povredivši dva civila. Ovaj incident predstavlja najteže teritorijalno kršenje Rumunije od početka ruske invazije na Ukrajinu i odmah je izazvao međunarodnu osudu. Samo nekoliko dana kasnije, 3. juna, rumunska mornarica je deaktivirala rusku minu koja je plutala Crnim morem, što naglašava stalnu pretnju pomorskoj bezbednosti u regionu. Politički uzrok ove napete situacije leži direktno u ruskom agresorskom ratu protiv Ukrajine i njegovim direktnim posledicama na istočnom krilu NATO-a. Rumunija, kao članica EU i NATO-a sa najdužom kopnenom i morskom granicom sa Ukrajinom, suočava se sa masivno povećanom bezbednosnom pretnjom. Kao direktan odgovor na incident sa dronom, Rumunija je proterala ruskog generalnog konzula u Konstanci i zatvorila konzulat. Zemlja takođe pojačano zahteva od NATO-a dodatne sposobnosti za odbranu od dronova kako bi ojačala svoju odbranu i odbranu Saveza. Paralelno, Rumunija i Bugarska rade na uspostavljanju zajedničkog bezbednosnog centra u Crnom moru kako bi nadgledale rusku „flotu u senci“ i uklanjale mine. Ove mere su direktan odgovor na eskalaciju i nepoštovanje Rusije teritorijalnog integriteta svojih susednih država, i pokazuju kako se rumunska politika aktivno prilagođava promenjenom bezbednosnom pejzažu.

Rumunija posrće u duboku političku krizu. Samo mesec dana nakon izglasavanja nepoverenja koje je srušilo proevropsku vladu premijera Ilije Boložana 5. maja, zemlja se bori za stabilnost. Predsednik Nikušor Dan je sada predložio poslanika Evropskog parlamenta Eugena Tomaka za premijera, kako bi formirao tehnokratsku vladu. Politički uzrok leži u raskidu dosadašnje koalicije: Socijaldemokrate (PSD) su se udružile sa krajnje desničarskom AUR strankom kako bi blokirale Boložanove mere štednje i reforme za sanaciju državnih finansija. Ova alijansa je šokirala politički establišment i otkriva erodirajuću proevropsku političku kulturu, obeleženu dubokim nepoverenjem i taktičkim igrama moći. Tomakov uspeh u parlamentu ostaje neizvestan, dok Rumuniji hitno treba stabilnost.

Rumunija masovno ubrzava razvoj infrastrukture i energetsku tranziciju, podržana evropskim milijardama pomoći. Evropska komisija je nedavno odobrila 2,62 milijarde evra iz Mehanizma za oporavak i otpornost za važne reforme, uključujući dekarbonizaciju transporta. Revolucionarni SAFE sporazum obezbeđuje dodatnih 16,68 milijardi evra, od čega 4,2 milijarde evra direktno ide u strateške projekte puteva. Istovremeno, vlada novim finansijskim garancijama pooštrava pravila za projekte obnovljive energije kako bi suzbila spekulacije i rasteretila preopterećenu električnu mrežu. Hitno potrebna modernizacija mreže, međutim, ostaje ključni izazov za postizanje ambicioznih klimatskih ciljeva i stabilizaciju cena energije.

Rumunija se bori sa rastućim generacijskim sukobima: nezaposlenost mladih raste, u martu 2026. godine 28,8 odsto mladih od 15 do 24 godine bilo je bez posla. Istovremeno, zemlja ima najvišu stopu mladih u EU koji nisu u obrazovanju, zaposlenju niti obuci (NEET stopa). Ova eksplozivna situacija pogoršava socijalni mir. Politički uzrok je dugotrajna vladina kriza, koju podstiču mere štednje i nepoverenje prema etabliranim strankama, kao što je pokazao nedavni pad vlade Boložana u maju. Efektivne mere za integraciju mladih izostaju, dok reforme penzija za sudije i dalje polarizuju i dovode u pitanje socijalnu pravdu.

Rumunska omladina suočava se sa drastičnim problemom na tržištu rada: stopa nezaposlenosti za mlade od 15 do 24 godine dostigla je krajem 2025. alarmantnih 28,2 odsto – skoro pet puta više od nacionalnog proseka i jedna od najviših vrednosti u EU. Ova strukturna dilema proizlazi iz dubokog nesklada: dok u maju 2026. postoji preko 35.000 otvorenih radnih mesta, uključujući mnoga u građevinarstvu, logistici i zanatstvu, kvalifikacije i očekivanja mnogih mladih diplomaca ne odgovaraju ovim potrebama. Istovremeno, obrazovni sistem se bori sa hroničnim nedostatkom finansiranja; Rumunija godišnje ulaže samo oko 7.200 američkih dolara po studentu, daleko ispod proseka OECD-a od 15.000 američkih dolara. Ovi politički propusti u prilagođavanju obrazovnih ponuda tržištu rada i nedovoljno finansiranje masovno otežavaju ulazak u profesiju. Paralelno, cene zakupa u gradovima poput Bukurešta eksplodiraju, gde su novi stanovi poskupeli za 26 odsto u roku od godinu dana, što dodatno opterećuje troškove života studenata i mladih radnika.

Rumunske porodice i samohrani roditelji od maja 2026. godine dobijaju pojačanu finansijsku podršku kroz novi vladin „paket solidarnosti“. Ova mera povećava socijalna davanja za ugrožene porodice i decu sa invaliditetom. Inicijativa sledi nakon perioda bolnih mera štednje, koje su između ostalog uključivale povećanje PDV-a i zamrzavanje plata u javnom sektoru. Nedavna vladina kriza u maju, koja je dovela do pada kabineta Boložana, naglašava politički pritisak da se ublaže socijalne teškoće, dok zemlja ispunjava zahteve EU za konsolidaciju budžeta.

Vlada Rumunije podržava preko 2,8 miliona penzionera „paketom solidarnosti“ usvojenim u aprilu 2026. godine. Primaoci sa penzijama do 1.500 leja dobijaju 1.000 leja, stepenovano do 600 leja za one sa penzijama do 3.000 leja. Ova mera se bori protiv visokog siromaštva starijih osoba, koje pogađa 38% seniora, što je najviša stopa u EU. Sledi nakon realnog povećanja penzija od 14% u 2025. godini, prvog od 2016. godine. Istovremeno, novi propisi opterećuju penzije: od avgusta 2025. godine, iznosi preko 3.000 leja podležu doprinosu za zdravstveno osiguranje (CASS) od 10%, iako su stvoreni izuzeci za primaoce naknada koji žive u inostranstvu. Vlada se takođe bori sa reformama posebnih penzija kako bi podigla starosnu granicu za odlazak u penziju na 65 godina i obezbedila održivost sistema, što je ključni cilj fiskalne politike EU.

Rumunija se kreće kroz predviđeno smanjenje ekonomije od 0,1% u 2026. godini, dok je inflacija u aprilu dostigla 10,71% i masovno opterećuje kupovnu moć široke srednje klase. Politički uzrok leži u padu proevropske vlade 5. maja 2026. godine putem glasanja o nepoverenju. Ova nestabilnost ugrožava hitno potrebna sredstva EU i koči strukturne reforme. Istovremeno, javne plate ostaju zamrznute, a povećani porezi na imovinu opterećuju posebno samozaposlene i profesionalce koji rade od kuće.

Rumunski vlasnici i preduzetnici suočavaju se od 2026. godine sa drastično povećanim porezima na imovinu, koji u nekim slučajevima rastu za 70 do 80 procenata, pa čak i trostruko. Ova povećanja proizlaze iz Zakona br. 239/2025 i deo su sveobuhvatnog poreskog paketa koji je vlada implementirala radi konsolidacije budžetskog deficita i povećanja lokalnih prihoda. Istovremeno, sistem oporezivanja mikro-preduzeća je pojednostavljen na jedinstvenu stopu od 1% prometa za firme do 100.000 evra godišnjeg prometa, ali zahteva najmanje jednog zaposlenog. Porez na dividende porastao je na 16%. Politička nestabilnost i rastući troškovi kvare raspoloženje: skoro polovina menadžera očekuje ekonomski pad 2026. godine. Pored toga, svi trgovci moraju prihvatiti kartično plaćanje, a preduzeća moraju imati rumunski bankovni račun.

Rumunska politička scena se trese: Socijaldemokrate (PSD) su se udružile sa krajnje desničarskom AUR strankom kako bi pokrenule glasanje o nepoverenju. Ova rizična alijansa, koja bi mogla da sruši vladu, direktno ugrožava prava Roma i drugih manjina, jer AUR eksplicitno odbacuje njihovo postojanje i ugrožava institucije zaštite. Paralelno, vlada i dalje odbija da prizna istopolna partnerstva, uprkos ponovljenim presudama Evropskog suda za ljudska prava. Dok je sud nedavno naložio priznavanje pola transmuškarca, sveobuhvatna ravnopravnost za LGBTQ+ zajednicu ostaje neispunjeno obećanje, zarobljeno između evropskih direktiva i duboko ukorenjenih konzervativnih otpora. Manervisanje vladajućih stranaka, vođeno kratkoročnim interesima moći, tako ciljano podriva zaštitu ranjivih grupa.

Rumunija sprovodi fundamentalnu reorganizaciju pristupa svom tržištu rada za građane van EU: Hitna uredba br. 32/2026, objavljena 27. aprila 2026. godine, zamenjuje dosadašnji, fragmentirani sistem digitalizovanom platformom i novim kategorijama viza. Od 8. avgusta 2026. godine, centralna onlajn platforma "WorkinRomania.gov.ro" treba da upravlja celokupnim procesom izdavanja radnih dozvola i viza. Ova reforma je odgovor na akutni nedostatak kvalifikovane radne snage, koji je posebno izražen u sektorima kao što su građevinarstvo, transport i ugostiteljstvo, dok se Rumunija istovremeno bori da zadrži dodeljenu kvotu od 90.000 stranih radnika za 2026. godinu. Novo zakonodavstvo pooštrava zahteve za poslodavce i uvodi obavezne dvojezične ugovore o radu, što za imigrante znači više jasnoće, ali i složeniju prelaznu fazu. Paralelno, politička nestabilnost nakon pada vlade Boložana utiče na ekonomski pravac i korišćenje važnih fondova EU, koji su ključni za zemlju.