Rusija Izborne ankete, istraživanje biračkih namera i aktuelni rejtinzi stranaka

Ruska ekonomija pokazuje jasne znakove iscrpljenosti. Aktuelne studije Kijelskog instituta za svetsku ekonomiju opisuju situaciju kao „završnu fazu“, jer su likvidni državni fondovi drastično opali, a budžetski deficit je eksplodirao. Prihodi od nafte i gasa pali su za 45 odsto u prvom kvartalu 2026. godine. Dok je godišnja inflacija u maju pala na 5,3%, ona ostaje iznad cilja Centralne banke od 4%, što je, uprkos političkom pritisku, primorava na oprezno smanjenje kamatnih stopa. Ekonomija stagnira, vođena visokim ratnim troškovima, zapadnim sankcijama i akutnim nedostatkom radne snage i tehnologije. Zavisnost od Kine raste.

Rusija drastično pooštrava pravila za ulazak i boravak stranih državljana. Od jula 2026. godine, putnici moraju da podnesu elektronsku prijavu putem aplikacije RuID i da se biometrijski identifikuju kako bi dobili QR kod. Ovo je deo sveobuhvatnog eksperimenta za stvaranje „digitalnog profila stranog državljanina“. Uzrok je nova Državna migraciona politika 2026-2030, usvojena u oktobru 2025. godine. Ona ima za cilj pojačanu kontrolu, digitalizaciju i privlačenje radne snage koja deli „ruske vrednosti“. Istovremeno, Moskva koristi migracioni pritisak da prisili strance na vojnu službu, otežavajući boravak bez ruskog pasoša i nudeći državljanstvo kao podsticaj.

Ruska geopolitika i dalje je obeležena ratom u Ukrajini. Nedavni masovni raketni i dron napadi na Kijev i druge ukrajinske gradove odnose žrtve i uništavaju infrastrukturu. Istovremeno, Ukrajina nastavlja svoje napade dronovima duboko u rusku teritoriju, na primer na naftne terminale u Sankt Peterburgu, kako bi oslabila logistiku i protivvazdušnu odbranu Moskve. Ova eskalacija zaoštrava frontove: dok generalni sekretar NATO-a Rute posećuje Kijev kako bi osigurao dalju podršku, evropske države poput Nemačke traže „prozor za razgovore“ sa Rusijom, budući da američki pokušaji posredovanja stagniraju. Politički uzroci leže u neumanjenoj ruskoj agresiji protiv Ukrajine, koja fundamentalno menja međunarodne odnose i preoblikuje saveze.

Stabilnost ruske vlade pokazuje pukotine, dok politička kultura sve više dolazi pod pritisak. Rejting podrške predsedniku Putinu opada, dostižući najniži nivo od početka rata u Ukrajini, uprkos prilagođenim metodama anketiranja državnih instituta za istraživanje javnog mnjenja. Stanovništvo oseća rastući zamor od rata, ekonomsko opterećenje zbog visokih državnih izdataka i inflacije, kao i sve veća internet ograničenja. Čak i unutar elita raste nezadovoljstvo tokom sukoba i ekonomskim posledicama. Uzrok je pojačana represivna politika: režim Kremlja cementira svoju moć kriminalizacijom neistomišljenika i blokadom digitalnih komunikacionih kanala, što sve više potkopava nekadašnji društveni ugovor o stabilnosti i prosperitetu.

Ruska energetska infrastruktura sve je više pod pritiskom. Nedavni ukrajinski napadi dronovima na rafinerije nafte i terminale, poput onih u Saratovu i Sankt Peterburgu, utiču na proizvodnju i dovode do obustave izvoza kerozina. Istovremeno, EU pooštrava svoje sankcije, sa postepenim prestankom uvoza ruskog gasa i nafte do 2027. godine. Kao direktna posledica tekućeg rata u Ukrajini i zapadnih restrikcija, Moskva intenzivno traži nova tržišta i forsira izvoz arktičkog LNG-a, kako bi osigurala prihode i ublažila ekonomske posledice.

Rusija se bori sa akutnim demografskim promenama koje fundamentalno utiču na socijalni mir. Smanjenje i starenje stanovništva, pojačano ratnim gubicima i emigracijom, predstavlja trenutnu situaciju. Politički, vlada reaguje agresivnim merama: proglašava rađanje dece patriotskom dužnošću i uvodi nove školske predmete poput „Porodične nauke“ kako bi učvrstila tradicionalne vrednosti. Pored toga, „propaganda bez dece“ je stavljena pod kaznu. Ova politika, u kombinaciji sa stalnom represijom protiv drugačijih mišljenja, ima za cilj kontrolu društvenih tenzija i povećanje nataliteta, ali istovremeno podstiče međugeneracijsko nezadovoljstvo, posebno nakon kontroverzne penzione reforme iz 2018. godine.

Od 1. septembra 2026. godine, Rusija se potpuno oprašta od Bolonjskog obrazovnog sistema i umesto toga uvodi „jedinstveni integrisani ciklus učenja“, koji suštinski preoblikuje akademsku karijeru mladih i studenata. Ova dalekosežna reforma, koja predviđa specijalizaciju sa ranom profesionalizacijom i minimizira mogućnost promene obrazovnih puteva, direktna je reakcija na masovni nedostatak radne snage u zemlji i strateško preorijentisanje na potrebe ratne ekonomije. Vlada takođe smanjuje 45.000 državnih studijskih mesta za akademsku godinu 2026/27, posebno na privatnim univerzitetima i humanističkim naukama, kako bi studente ciljano usmerila ka tehničkim i inženjerskim disciplinama. Istovremeno, država gura mlade, delom već od 14 godina, u državno kontrolisane „studentske brigade“ ili čak u nekada opasne industrijske grane, kako bi pokrila potrebe za kadrovima, posebno u odbrambenom sektoru. Ova politika ima za cilj da formira generaciju visokospecijalizovane radne snage za državne potrebe, istovremeno suzbijajući kritičko razmišljanje kroz pojačanu vojno-patriotsku indoktrinaciju i nadzor.

Ruske porodice sa dvoje ili više dece će od 1. juna 2026. godine imati koristi od nove „porodične poreske olakšice“, koja omogućava povraćaj poreza na dohodak. Vlada uvodi ovu reformu kako bi ojačala socijalna davanja i suzbila tekuću demografsku krizu, pogoršanu ratnim gubicima i padom nataliteta. Kvalifikovana domaćinstva, čiji prihod po glavi stanovnika ne prelazi 1,5 puta regionalni egzistencijalni minimum, dobiće povraćaj 7% plaćenog poreza na dohodak fizičkih lica. Iako ova mera obećava finansijsko olakšanje, usporena ekonomija i visoka inflacija koče rast realnih prihoda.

Povećanje penzija od 7,6 odsto stupilo je na snagu početkom 2026. godine. Međutim, za ruske penzionere finansijska realnost ostaje napeta: inflacija je u aprilu ostala na 5,6 odsto, dok je vlada drastično smanjila svoju prognozu ekonomskog rasta za 2026. godinu na samo 0,4 odsto. Ove brojke ukazuju na krhku ekonomsku situaciju koja brzo poništava nominalni dobitak i pojačava pritisak na starije generacije da duže ostanu radno aktivne. Žene 2026. godine dostižu starosnu granicu za penziju od 59 godina, što je posledica kontroverzne reforme iz 2018. godine, koja postepeno podiže starosnu granicu za odlazak u penziju. Stanovništvo direktno oseća rastuće troškove života, uprkos državnim subvencijama za one sa niskim primanjima.

Ruski PDV je 1. januara 2026. godine porastao sa 20% na 22%. Ovo povećanje, zajedno sa smanjenjem praga izuzeća od PDV-a za mala preduzeća sa 60 na 20 miliona rubalja, pojačava finansijski pritisak na široko stanovništvo i mala preduzeća. Vlada time pokušava da pokrije masovno povećani budžetski deficit, koji je u prva četiri meseca 2026. godine već dostigao 5,88 biliona rubalja i daleko premašuje godišnji cilj. Potrošači, uprkos zvanično usporenoj inflaciji, i dalje osećaju rastuće cene svakodnevnih potrepština.

Ruski parlament je 2. juna usvojio zakon koji omogućava zaplenu imovine Rusima koji žive u inostranstvu, a koji se smatraju „neprijateljima države“. Ovo direktno cilja kritičare vladine politike i značajno povećava rizik za vlasnike. Politički uzrok je pokušaj Kremlja da učvrsti kontrolu nad disidentskim glasovima i spreči odliv kapitala. Paralelno s tim, preduzetnici i samozaposleni suočavaju se sa postepenim smanjenjem pragova za PDV: od 2026. godine, više malih preduzeća moraće da plaća porez na promet, jer se prag smanjuje sa 60 na 20 miliona rubalja. Ove mere signaliziraju eru pojačanih državnih intervencija i rastućeg pritiska na privatni sektor, usred usporavanja ekonomije i rastućih državnih deficita.

Rusija je između marta i maja 2026. godine devet LGBTQ+ organizacija proglasila „ekstremističkim“ i zabranila ih, što drastično pogoršava situaciju za ovu populacionu grupu. Ovaj talas kriminalizacije sledi presudu Vrhovnog suda iz 2023. godine, kojom je „međunarodni LGBT pokret“ proglašen ekstremističkim, čime je omogućeno sveobuhvatno gonjenje. Politički uzroci leže u državnom naglašavanju „tradicionalnih vrednosti“ i proširenju zakona o ekstremizmu, koji sada kažnjavaju i podršku ili puku vidljivost LGBTQ+ osoba. To dovodi do oštrih kazni, uključujući zatvorske kazne do dvanaest godina za organizatore i značajne novčane kazne ili pritvor za pokazivanje simbola duginih boja. Stanovništvo doživljava prisilni povratak u ilegalu, autocenzuru i gubitak esencijalnih mreža podrške, jer se mediji i savetovališta takođe zatvaraju ili mogu delovati samo u inostranstvu. Paralelno s tim, medicinska promena pola i promena pravnog pola ostaju zabranjeni.

Ruska migraciona politika snažno pogađa imigrante i iseljenike. Od 2026. godine, takse za boravišne dozvole i vize drastično rastu; privremena boravišna dozvola sada košta do dvanaest puta više. Pored toga, Ministarstvo finansija planira trostruko povećanje praga minimalne plate za visokokvalifikovane stručnjake, sa 250.000 na 717.000 rubalja mesečno. Ove drastične promene zasnovane su na novoj Migracionoj koncepciji 2026-2030. Predsednik Putin ju je usvojio u oktobru 2025. godine, kako bi prioritet dao nacionalnoj bezbednosti i kontroli, borbi protiv ilegalnih migracija i privlačenju samo „vrednih“ stručnjaka koji dele ruske vrednosti.