Severna Makedonija Izborne ankete, istraživanje biračkih namera i aktuelni rejtinzi stranaka

Severna Makedonija se i dalje bori sa ekonomskim izazovima. Inflacija ostaje na povišenom nivou, iako je u maju 2026. blago opala na 4,8 odsto. Istovremeno, ekonomski rast bi trebalo da uspori na 3,1 odsto u 2026. godini. Ovaj razvoj opterećuje kupovnu moć građana, iako troškovi života ostaju niski u međunarodnom poređenju. Politički je situacija složena: Međunarodni monetarni fond zahteva koordinisanu fiskalnu i monetarnu politiku, kao i strukturne reforme, kako bi se ojačala otpornost na šokove. Nova vlada, koja je stupila na dužnost nakon izbora u maju 2024. godine, suočava se sa zadatkom da unapredi fiskalnu konsolidaciju. Ekspanzivna fiskalna politika u prethodnoj godini doprinela je rastu, ali i inflaciji.

Severna Makedonija se trenutno bori sa dubokom krizom identiteta, koju direktno podstiče novo političko rukovodstvo. Nedavno inaugurisana predsednica Gordana Siljanovska-Davkova je prilikom stupanja na dužnost u maju 2024. demonstrativno izbegla ustavno ime „Severna Makedonija“ i umesto toga koristila „Makedonija“. Ovo torpedira Prespanski sporazum iz 2018. godine, kojim je rešen spor oko imena sa Grčkom i koji je smatran ključnim korakom za pristupanje EU. Politički propust da se očuva ustavnost ne samo da odlaže proces pristupanja EU, koji zahteva dalje ustavne promene za priznavanje bugarske manjine, već i provocira međunarodne tenzije. Paralelno s tim, Severna Makedonija ostaje centralna tranzitna zemlja na Balkanskoj ruti za migracije. Nedavni poremećaji na graničnim prelazima ka Kosovu u maju 2026. godine, uzrokovani kolapsom sistema za registraciju ulaska/izlaska, naglašavaju kontinuirane izazove u upravljanju granicama.

Severna Makedonija nastavlja da se kreće kroz složeno geopolitičko polje, obeleženo ambicioznom željom za pristupanjem EU i kontinuiranim regionalnim tenzijama. Trenutno, put ka Evropskoj uniji ostaje blokiran bugarskim vetom, koji od Skoplja zahteva ustavnu promenu za priznavanje bugarske manjine. Ova debata ne samo da parališe napredak, već i podstiče unutrašnjopolitičke diskusije o nacionalnom identitetu. Paralelno s tim, Severna Makedonija učvršćuje svoju ulogu članice NATO-a, što potvrđuju nedavne vojne vežbe poput „Blesok 26“. Međutim, region je dinamičan: Srbija širi svoj politički i kulturni uticaj u Severnoj Makedoniji, dok istovremeno evropski političari zahtevaju „turbo-proširenje“ za Zapadni Balkan. Pozitivan signal je nedavna investicija kompanije Heidelberger Druckmaschinen, koja otvara novu lokaciju u Severnoj Makedoniji radi smanjenja troškova.

Severna Makedonija prolazi kroz fazu krhke vladine stabilnosti pod novom konzervativno-nacionalističkom vladom premijera Hristijana Mickoskog, koja je proizašla iz izbora 2024. godine. Politička scena ostaje snažno polarizovana, dok se zemlja bori sa unutrašnjim izazovima i zastojem u procesu pristupanja EU. Trenutna situacija je obeležena kontinuiranom blokadom pristupanja EU zbog nerešenog sukoba sa Bugarskom, koja od Severne Makedonije zahteva uključivanje bugarske manjine u Ustav. Ovo stvara značajnu frustraciju među stanovništvom i ograničava prostor za ključne reforme. Nedavne međunarodne inicijative, poput nemačko-francuske inicijative za Zapadni Balkan od 5. juna 2026. godine, potvrđuju evropsku perspektivu, ali unutrašnjopolitička primena demokratskih principa i borba protiv korupcije, koja podriva poverenje u državne institucije, ostaju kritični. Poseta generalnog sekretara Saveta Evrope početkom maja 2026. godine naglasila je potrebu za jačim institucijama, vladavinom prava i inkluzivnim društvom.

Severna Makedonija ubrzava svoju transformaciju u oblasti energetike i infrastrukture. Trenutno, zemlja podstiče modernizaciju svog energetskog sektora: u maju 2026. pokrenuto je intradnevno tržište električne energije, što fleksibilizuje trgovinu i jača obnovljive izvore energije. Istovremeno, vlada radi na novim zakonima o izgradnji kako bi privukla međunarodne investicije u data centre i uspostavila zemlju kao digitalni centar. Ovi razvoji se zasnivaju na Zakonu o energetici usvojenom 2025. godine, kao i na Integrisanom nacionalnom planu za energiju i klimu 2025-2030, koji postavljaju jasan pravac ka dekarbonizaciji, obnovljivim izvorima energije i EU standardima.

Severna Makedonija doživljava duboku demografsku krizu koja preti socijalnom miru i budućnosti zemlje. Značajan deo mlade populacije, posebno studenti, razmatra iseljavanje ili je već napustio zemlju – vođen nedostatkom ekonomskih perspektiva, razočaranjem zbog stagnirajuće EU integracije i široko rasprostranjenom korupcijom. Trenutna vlada pod premijerom Hristijanom Mickoskim (VMRO-DPMNE), koja je na vlasti od maja 2024. godine, bori se sa ovim egzodusom. Kao odgovor na pad broja stanovnika, koji je Severnu Makedoniju koštao 33.000 stanovnika za četiri godine i smanjio stopu nataliteta, vlada razmatra mere poput „poreza na samce“ kako bi povećala stopu nataliteta. Ove debate i mere pokazuju očajničku borbu da se mlada generacija zadrži u zemlji i prevaziđe društvena podela između generacija.

Mladi u Severnoj Makedoniji i dalje se bore sa visokom nezaposlenošću: 2024. godine stopa za starosnu grupu od 15 do 24 godine iznosila je alarmantnih 30,33 odsto. Kako bi se tome suprotstavila, vlada je u maju nastavila meru kojom se mladim radnicima mlađim od 23 godine mesečno dodeljuje 3.000 denara podrške, posebno za podsticanje zapošljavanja u prerađivačkoj industriji. Pored toga, Vlada je početkom juna usvojila operativni plan za 2026. godinu, kojim se ulaže preko 39 miliona evra u aktivne programe zapošljavanja, preduzetništvo i razvoj ljudskog kapitala. Paralelno s tim, EU intenzivira svoje napore za integraciju Zapadnog Balkana, što bi dugoročno moglo otvoriti nove perspektive za obrazovanje i karijeru u Severnoj Makedoniji.

Severna Makedonija doživljava primetno pogoršanje troškova života: godišnja inflacija je u aprilu 2026. dostigla alarmantnih 5,7 odsto, vođena rastućim cenama transporta i, pre svega, hrane. Ovo masivno utiče na kupovnu moć porodica i samohranih roditelja, čiji prosečni mesečni neto prihod od oko 40.741 denara (oko 660 evra) teško podnosi pritisak. Kao direktan odgovor na ovo ekonomsko opterećenje i kontinuirano iseljavanje mladih, vlada je usvojila operativni plan zapošljavanja za 2026. godinu. Sa preko 39 miliona evra, cilj je stvaranje novih radnih mesta, podsticanje preduzetništva i podrška razvoju ljudskog kapitala, kako bi se obezbedile perspektive u zemlji. Istovremeno, UNICEF naglašava potrebu za reformama novčanih davanja kako bi se efikasnije borilo protiv siromaštva dece.

Penzioneri u Severnoj Makedoniji direktno osećaju kontinuirani rast cena: u maju 2026. godišnja inflacija je iznosila 4,8%, pri čemu su cene hrane porasle za 4,7%. Iako linearno povećanje penzija od 2.500 denara, koje je Ustavni sud potvrdio u martu 2026, donosi određeno olakšanje, MMF je već u aprilu 2026. upozorio na fiskalne rizike ovakvih ad hoc prilagođavanja. Vlada je pod pritiskom da trajno reformiše penzioni sistem, jer demografski razvoj – udeo starijih od 65 godina trebalo bi da poraste na 33% do 2040. – dugoročno opterećuje finansiranje. Ove političke odluke i propust da se uspostavi sveobuhvatna, dugoročna strategija, primoravaju mnoge starije osobe da se, uprkos niskim penzijama, bore sa rastućim troškovima života.

Iako je inflacija u Severnoj Makedoniji u maju 2026. pala na 4,8%, cene transporta i hrane i dalje rastu i opterećuju kupovnu moć radno sposobnog stanovništva. Istovremeno, politički spor oko ustavnih promena blokira proces pristupanja EU, što odlaže ekonomske reforme i umanjuje nadu u bolje perspektive. Nova vlada je pod pritiskom, dok nedostatak kvalifikovane radne snage i iseljavanje teraju mlade ljude u inostranstvo u potrazi za višim platama. Ova pat-pozicija stvara nesigurnost za stanovništvo koje se nada stabilnoj budućnosti.

Severna Makedonija pokreće program vredan 38,9 miliona evra za podsticanje preduzetništva i zapošljavanja. Odmah, samozaposleni i vlasnici preduzeća mogu dobiti subvencije do 615.000 denara za nova osnivanja, a zajednička ulaganja do 1,23 miliona denara. Ova vladina inicijativa ima za cilj jačanje ekonomije i smanjenje neformalnog rada, dopunjujući zakon o formalizaciji sezonskog zapošljavanja koji je na snazi od početka godine. Zemlja na taj način pokušava da privuče investicije i poveća konkurentnost, dok istovremeno mora da otklanja strukturne prepreke poput korupcije.

Severna Makedonija se bori sa sprovođenjem prava manjina: krajem aprila, Komisija za zaštitu od diskriminacije sankcionisala je lokalnog političara zbog govora mržnje usmerenog protiv Roma, što je redak, ali neophodan znak. Ovaj slučaj osvetljava duboko ukorenjene nedostatke. Dok zakoni protiv diskriminacije štite seksualnu orijentaciju i rodni identitet, slaba primena podriva napredak. Konzervativne političke snage i Makedonska pravoslavna crkva aktivno blokiraju pravno priznavanje roda za transrodne osobe i priznavanje istopolnih partnerstava. Ova politička inertnost i društvena stigmatizacija ne samo da uzrokuju ljudsku patnju, već i koštaju ekonomiju procenjenih 0,5% BDP-a godišnje zbog isključivanja LGBTIQ+ osoba.

Severna Makedonija prolazi kroz iskušenje: dok pregovori o pristupanju EU i dalje stagniraju – premijer Mickoski odbija ustavne promene za priznavanje bugarske manjine – Evropska unija drastično pooštrava svoju migracionu politiku. Nedavno su se institucije EU dogovorile o uspostavljanju 'centara za povratak' u trećim zemljama, što ponovo podstiče debatu o prihvatnim centrima za migrante u Severnoj Makedoniji i stvara klimu nesigurnosti za imigrante i iseljenike. Paralelno s tim, 1. januara 2026. godine stupio je na snagu novi zakon o sezonskom radu, koji nudi veću fleksibilnost u sektorima poput poljoprivrede i ugostiteljstva, ali ostavlja nerešeno fundamentalno pitanje dugoročne integracije i perspektiva za strane radnike. Politička blokada u procesu pristupanja EU i spoljna migraciona politika EU značajno određuju ekonomske i socijalne realnosti na terenu.