Izborne ankete i rejting partija u Švedskoj: Rezultati parlamentarnih izbora

Lider u aktuelnom PolitPro trendu za parlamentarne izbore u Švedskoj je Socialdemokraterna sa 32,1%. Slede ga Sverigedemokraterna sa 20%, Moderaterna sa 17,2%, Vänsterpartiet sa 8%, Miljöpartiet sa 7%, Centerpartiet sa 6,4%, Kristdemokraterna sa 5,9% i Liberalerna sa 2%. Ostale stranke osvajaju 1,4% glasova.

Vladajuća koalicija u državi Švedska trenutno osvaja samo 44,7% mandata i time bi izgubila većinu. Ovo ukazuje na značajnu promenu odnosa političkih snaga: savez partija Sverigedemokraterna, Moderaterna, Kristdemokraterna i Liberalerna prema trenutnim podacima ne bi mogao da nastavi sa radom u vladi.

PolitPro izborni trend je mnogo više od običnog trenutnog snimka stanja. Agregiramo podatke svih relevantnih istraživačkih instituta u ponderisanu prosečnu vrednost za parlamentarne izbore u Švedskoj. Pošto klasično pitanje „Za koga biste glasali da su izbori u nedelju?“ varira zbog različitih metodologija, naš trend pruža statistički pouzdanu bazu podataka koja ublažava kratkoročna odstupanja.

Kombinovanjem više izvora podataka minimiziramo rizik od slučajnih efekata. Svako istraživanje podleže statističkoj grešci (obično između 1,5% i 3%). Naša analiza anketa za Švedsku precizno pokazuje da li rast neke partije predstavlja održiv razvoj ili je samo u okviru statističke greške jednog instituta.

Proračun prati transparentan matematički model: novije ankete imaju veći značaj od starijih podataka. Takođe, u obzir uzimamo i istorijsku preciznost prognoza svakog instituta kako bismo ispravili metodološke pristrasnosti. Rezultat je validna linija trenda koja precizno oslikava partijski sistem Švedske.

Na osnovu izbornog trenda, u švedski parlament ušlo bi 7 partija: Socialdemokraterna sa 116 poslanika, Sverigedemokraterna sa 73 poslanika, Moderaterna sa 62 poslanika, Vänsterpartiet sa 29 poslanika, Miljöpartiet sa 25 poslanika, Centerpartiet sa 23 poslanika i Kristdemokraterna sa 21 poslanika.

[modules/faq.electoral-system.body]

[modules/faq.threshold.body]

[modules/faq.government-coalitions.body]

Nakon izbora, novoizabrani Riksdag se sastaje na svojoj konstitutivnoj sednici kako bi izabrao predsednika parlamenta (Talman). Talman ima ključnu ulogu u formiranju vlade: on vodi konsultacije sa liderima partija i predlaže parlamentu kandidata za premijera. Kada premijer bude izabran, on predstavlja svoj kabinet. Mandatni period je fiksiran na četiri godine. Iako su prevremeni izbori (Extra val) mogući, oni ne zamenjuju redovne izbore; novoizabrani poslanici bi služili samo do kraja prvobitnog četvorogodišnjeg mandata.

Pravo glasa imaju svi švedski državljani stariji od 18 godina. Švedska redovno beleži veoma visoku izlaznost na izbore, koja često prelazi 85%. Značajna karakteristika švedskog sistema je „rano glasanje“ (förtidsröstning): birači mogu da daju svoj glas već 18 dana pre izbornog dana u bibliotekama, poštama i drugim javnim ustanovama. Politički pejzaž je tradicionalno stabilan i dugo je bio obeležen blokovskim sistemom, koji se, međutim, poslednjih godina razvio u dinamičniji i kompleksniji partijski pejzaž jačanjem novih stranaka.