Izborne ankete i rejting partija u Turskoj: Rezultati za Parlamentarne izbore

Lider u aktuelnom PolitPro trendu za Parlamentarne izbore u Turskoj je AKP sa 32,9%. Slede ga Yeni Parti sa 25,2%, CHP sa 11,2%, DEM sa 9,2%, MHP sa 7,5%, İYİ sa 4,8%, Zafer Partisi sa 3,3%, Anahtar Parti sa 3,2% i Yeniden Refah Partisi sa 2,9%. Ostale stranke osvajaju 0% glasova.

Vladajuća koalicija u državi Turska trenutno osvaja samo 38,3% mandata i time bi izgubila većinu. Ovo ukazuje na značajnu promenu odnosa političkih snaga: savez partija AKP prema trenutnim podacima ne bi mogao da nastavi sa radom u vladi.

PolitPro izborni trend prevazilazi običan trenutni snimak stanja. Agregiramo podatke svih relevantnih istraživačkih instituta u ponderisanu prosečnu vrednost za Parlamentarne izbore u Turskoj. S obzirom na to da klasično pitanje „Za koga biste glasali da su izbori u nedelju?“ varira zbog različitih metodologija, naš trend pruža statistički pouzdanu bazu podataka koja ublažava kratkoročna odstupanja.

Kombinovanjem više izvora podataka minimiziramo rizik od slučajnih efekata. Svako istraživanje podleže statističkoj grešci (obično između 1,5% i 3%). Naša analiza anketa za Tursku precizno pokazuje da li rast neke partije predstavlja održiv razvoj ili je samo u okviru statističke greške jednog instituta.

Proračun prati transparentan matematički model: novije ankete imaju veći značaj od starijih podataka. Takođe, uzimamo u obzir istorijsku preciznost prognoza svakog instituta kako bismo ispravili metodološke pristrasnosti. Rezultat je validna linija trenda koja precizno oslikava partijski sistem Turske.

Prema izbornom trendu, u turski parlament ušlo bi 5 partija: AKP sa 230 poslanika, Yeni Parti sa 176 poslanika, CHP sa 78 poslanika, DEM sa 64 poslanika i MHP sa 52 poslanika.

[modules/faq.electoral-system.body]

[modules/faq.threshold.body]

[modules/faq.government-coalitions.body]

Nakon izbora, Narodna skupština se sastaje radi polaganja zakletve poslanika. Najstariji član parlamenta tradicionalno privremeno preuzima funkciju predsednika parlamenta dok se ne izabere novi predsednik. Budući da vladu (kabinet) direktno imenuje predsednik, faza koalicionih pregovora za formiranje vlade, koja je ranije bila uobičajena, više ne postoji. Umesto toga, parlament odmah počinje sa konstituisanjem odbora. Važan zadatak nakon izbora je glasanje o državnom budžetu, koji predlaže predsednik.

Pravo glasa imaju svi turski državljani stariji od 18 godina. Turska je poznata po izuzetno visokoj izlaznosti na izbore, koja često prelazi 85% i odražava visoko političko angažovanje stanovništva. Ogroman faktor na turskim izborima je dijaspora: milioni Turaka u inostranstvu (posebno u Nemačkoj, Francuskoj i Holandiji) imaju pravo glasa i mogu glasati u konzulatima ili na graničnim prelazima. Biračko telo je često podeljeno po ideološkim, verskim i regionalnim linijama, pri čemu metropole poput Istanbula i Ankare često postavljaju drugačije trendove od ruralne Anadolije.