Stanje demokratije u Turskoj

Indeks demokratije u Turskoj: Ključni trendovi i razvoj.

Izborna autokratija

Održavaju se izbori, ali su oni samo delimično slobodni i pošteni, sa ciljem da osiguraju vlast vladajućoj garnituri.

Demokratski skor

Turska postiže 19 od 100 poena na PolitPro Demokratskom skoru.

-9

Razvoj: Značajan pad

U poslednjih 10 godina, demokratski skor se drastično pogoršao.

Indeks demokratije u Turskoj: Ključni trendovi i razvoj.

Turska demokratija prolazi kroz dubok transformacioni proces, obeležen rastućom koncentracijom moći. Iako zemlja ima dugu parlamentarnu tradiciju, stručnjaci godinama primećuju značajno „demokratsko nazadovanje“ (Democratic Backsliding). Sistem se transformisao iz parlamentarnog u predsednički, dajući šefu države široka ovlašćenja. U globalnom poređenju, političko zdravlje zemlje je pod pritiskom, jer je ravnoteža između državnih grana vlasti pomerena u korist izvršne, što dugoročno ugrožava demokratsku stabilnost.

Vladavina prava i individualne slobode

Ocena demokratije: Vladavina prava

Ocenjuje se koliko su u Turskoj zaštićeni podela vlasti, nezavisni sudovi i osnovna prava.

-11

Razvoj: Značajan pad

Pravne kontrole i slobode su primetno ograničene.

Vladavina prava i individualne slobode

Vladavina prava u Turskoj suočava se sa značajnim preprekama. Nezavisnost pravosuđa sistematski je oslabljena reformama koje vladi omogućavaju direktan uticaj na imenovanje sudija i tužilaca. Individualne slobode i zaštita manjina trpe zbog nejasne definicije zakona o bezbednosti, koji se često koriste za ućutkivanje kritičkih glasova. Podela vlasti, srž svake liberalne demokratije, erodirala je, jer su kontrolni mehanizmi izgubili na snazi, a zaštita pojedinca od državne samovolje je faktički smanjena.

Integritet izbora i predstavljenost

Ocena demokratije: Izborni sistem

Ocenjuje se da li su izbori u Turskoj slobodni, pošteni i otvoreni, te da li je vlada zaista izabrana.

-8

Razvoj: Značajan pad

Integritet i sloboda izbora su se značajno pogoršali.

Integritet izbora i predstavljenost

Izbori u Turskoj karakterišu visoka mobilizacija i učešće, ali teren nije ravnopravan. Dok se glasanje tehnički uglavnom odvija profesionalno, uoči izbora dominiraju neravnoteže: medijski pejzaž je uglavnom uniformisan ili pod uticajem aktera bliskih vladi. Opozicione stranke se bore sa ograničenim pristupom masovnim medijima i delimično masovnom represijom protiv svojih lidera. Prava promena vlasti teoretski ostaje moguća, ali je masovno otežana strukturnom dominacijom vladinog aparata i kontrolom javnog mnjenja.

Kvalitet političke debate

Demokratski skor: Proces odlučivanja

Ocenjuje se da li se političke odluke u Turskoj zasnivaju na argumentima i javnoj diskusiji.

-7

Razvoj: Značajan pad

Kvalitet javnih debata i konsultacija je drastično opao.

Kvalitet političke debate

Politički diskurs u Turskoj karakteriše ekstremna polarizacija, što često onemogućava objektivnu razmenu mišljenja o opštem dobru. Debate se vode manje na osnovu činjenica, a više kroz emocionalnu politiku identiteta. Odluke se sve češće donose u uskom krugu izvršne vlasti iza zatvorenih vrata, umesto kroz transparentne parlamentarne konsultacije ili javne rasprave. Civilno društvo i naučne institucije retko su uključeni u zakonodavni proces, što smanjuje kvalitet i prihvatljivost političkih rešenja.

Ravnopravnost i društveno učešće

Demokratski skor: Jednakost šansi

Ocenjuje se da li su svi građani u Turskoj ravnopravno uključeni, bez obzira na poreklo, prihode ili obrazovanje.

-8

Razvoj: Značajan pad

Politička jednakost i socijalna participacija su drastično opale.

Ravnopravnost i društveno učešće

Političko učešće u Turskoj snažno je povezano sa blizinom centru moći i socioekonomskim statusom. Iako postoji opšte biračko pravo, jaz u stvarnom uticaju je ogroman. Bogatstvo i lojalne mreže otvaraju vrata političkoj moći, dok su marginalizovane grupe, posebno u ruralnim regionima ili etničke manjine, strukturno u nepovoljnom položaju. Takođe, zastupljenost žena na rukovodećim pozicijama zaostaje za demokratskim standardima. Pristup obrazovanju i resursima ključno određuje ko će biti saslušan u političkom sistemu.

Direktan uticaj građana

Demokratski skor: Participacija

Pokazuje koliko snažno stanovništvo u Turskoj utiče putem partija, udruženja ili grupa.

-9

Razvoj: Značajan pad

Mogućnosti za direktno učešće su primetno smanjene.

Direktan uticaj građana

Mogućnosti učešća građana izvan izbornih kutija su ograničene i pod državnim su pritiskom. Iako postoji živahno civilno društvo, mnoge organizacije se suočavaju sa birokratskim preprekama i političkim progonom. Lokalna samouprava je masovno oslabljena smenjivanjem izabranih gradonačelnika i njihovom zamenom državnim poverenicima u određenim regionima. Instrumenti poput referenduma se koriste više odozgo nadole za potvrđivanje sistemskih pitanja, umesto kao alat za istinsku osnovnu demokratiju. Prostor za nezavisno građansko angažovanje se stalno smanjuje.

Izvori podataka i informacija

PolitPro

PolitPro objedinjuje naučne podatke i aktuelne rezultate istraživanja javnog mnjenja kako bi politika bila razumljiva svima. Koristimo skupove podataka iz vodećih istraživačkih projekata i dopunjujemo ih sopstvenim istraživanjima, analizama i algoritmima. Na taj način, složene političke veze činimo jasnim i dostupnim svima. Podržano veštačkom inteligencijom.

Pomozite nam da ostanemo nezavisni

Vaša podrška štiti PolitPro od uticaja lobističkih grupa i političkih partija.

Saznajte više

Dajte povratne informacije

Recite nam kako možemo PolitPro učiniti još boljim za vas!

Popunite anketu (1 minut)

Pronašli ste grešku?

Politički podaci se svakodnevno menjaju. Ukoliko primetite grešku, slobodno nam pišite putem imejla. Kratka referenca izvora nam pomaže pri proveri.

Prijavite grešku

V-Dem – Različitosti demokratije

Istraživački podaci Univerziteta u Geteborgu na temu demokratije. Nezavisni politički eksperti iz celog sveta ocenjuju političke sisteme prema naučnim kriterijumima.

Više

Coppedge, Michael, John Gerring, Carl Henrik Knutsen, Staffan I. Lindberg, Jan Teorell, David Altman, Fabio Angiolillo, Michael Bernhard, Agnes Cornell, M. Steven Fish, Linnea Fox, Lisa Gastaldi, Haakon Gjerløw, Adam Glynn, Ana Good God, Allen Hicken, Katrin Kinzelbach, Kyle L. Marquardt, Kelly McMann, Valeriya Mechkova, Anja Neundorf, Pamela Paxton, Daniel Pemstein, Josefine Pernes, Johannes von Römer, Brigitte Seim, Rachel Sigman, Svend-Erik Skaaning, Jeffrey Staton, Aksel Sundström, Marcus Tannenberg, Eitan Tzelgov, Yi-ting Wang, Tore Wig i Daniel Ziblatt. 2026. „V-Dem Priručnik v16“ Projekat Raznolikosti Demokratije (V-Dem).