Adalet ve Kalkınma Partisi
Stranka pravde i razvoja
Konzervativna
Desnica
-
Nema poslaničke grupe u Evropskom parlamentu
32,4
Aktuelni izborni trend
-3,1 od poslednjih izbora
+0,9
Tromesečni trend
+0,9 u poslednja 3 meseca
Konzervativno
Socijalno
Tržišno
Progresivno
Anti-EU
Pro-EU
AKP (Partija pravde i razvoja) je desničarsko-konzervativna, islamski orijentisana partija u Turskoj. Ona kombinuje ekonomsko-liberalni pragmatizam sa verskim vrednostima i sledi viziju Turske kao nezavisne, uticajne regionalne sile u multipolarnom svetu.
Vrednosti i ideologija
Vrednosti i ideologija
Temelj AKP-a čini vrednosno-konzervativni pogled na svet, koji islam shvata kao centralni društveni i kulturni identitet turskog društva. Ona sebe vidi kao glas „konzervativne demokratije“ i time se distancira od strogog sekularizma ranijih elita. Njeno shvatanje države obeleženo je snažnim nacionalnim ponosom i ciljem da se oživi istorijski značaj Turske. Pri tome, kolektiv nacije i očuvanje tradicionalnih porodičnih vrednosti često su iznad individualističkih liberalnih sloboda.
Politički prioriteti
Politički prioriteti
Agenda AKP-a fokusira se na velike infrastrukturne projekte, tehnološki suverenitet i jačanje domaće industrije. Ciljano se obraća verski-konzervativnom srednjem sloju u Anadoliji, kao i urbanom nižem sloju, omogućavajući im učešće kroz programe socijalne zaštite i ekonomski napredak. Spoljnopolitički, zalaže se za odstupanje od isključive zapadne orijentacije u korist strateške autonomije, koja obezbeđuje uticaj kako na Bliskom istoku, tako i na globalnom Jugu.
Uloga u političkom sistemu
Uloga u političkom sistemu
Strateški, AKP je fundamentalno transformisala politički sistem Turske, preusmeravajući ga od parlamentarnog ka predsedničkom centru moći. Ona koristi državne institucije za učvršćivanje svoje hegemonije i neguje populistički odnos sa svojom bazom, predstavljajući se kao branilac narodne volje protiv „unutrašnjih i spoljašnjih neprijatelja“. Kritičari joj zameraju eroziju podele vlasti i slabljenje slobode medija, dok ona sama to legitimiše kao neophodno povećanje efikasnosti i nacionalnu stabilnost.