Ukrajina Izborne ankete, istraživanje biračkih namera i aktuelni rejtinzi stranaka

Ukrajinska ekonomija se bori sa rastućim troškovima života: inflacija je u aprilu porasla na 8,6 odsto, podstaknuta višim cenama goriva i transporta, kao i posledicama rata. Nakon smanjenja BDP-a u prvom kvartalu za 0,5 odsto, rast se blago oporavlja. Evropska banka za obnovu i razvoj prognozira za 2026. godinu rast BDP-a od samo 2,2 odsto. Uzrok je kontinuirani rat Rusije, koji uništava energetsku infrastrukturu, ometa lance snabdevanja i nameće ogromne izdatke za odbranu. Vlada podržava makroekonomsku stabilnost masivnom spoljnom finansijskom pomoći, koja, međutim, povećava državni dug. Narodna banka drži referentnu kamatnu stopu na 15 odsto kako bi ublažila rast cena.

Ukrajina se kreće kroz višeslojnu transformaciju migracija i identiteta. EU raspravlja da li bi vojno sposobni ukrajinski muškarci mogli da izgube privremenu zaštitu nakon 2027. godine – što je direktna reakcija na Kijevske pooštrene zakone o mobilizaciji, koje zemlja preduzima radi obezbeđivanja svojih odbrambenih kapaciteta. Paralelno s tim, Rusija u okupiranim područjima forsira agresivnu rusifikaciju kako bi sistematski uništila ukrajinski identitet. Istovremeno, istorijske debate sa Poljskom o UPA opterećuju diplomatske odnose. Ova politička situacija pokazuje kako rat i opstanak oblikuju nacionalni identitet i utiču na migracionu politiku Evrope.

Ukrajina doživljava eskalaciju ruskih napada, sa masivnim udarima dronovima i raketama na civilne ciljeve od početka maja. Ovo intenziviranje se dešava dok ruska invazija na frontu stagnira. Istovremeno, Ukrajina se približava EU: 15. juna bi mogla biti otvorena dva pregovaračka poglavlja za pristupanje, omogućena napretkom u pravima manjina i ukidanjem mađarskog veta na isporuke oružja EU. Pored toga, NATO inovativni forum jača odbrambenu saradnju, a EU planira da u junu prebaci 9,1 milijardu evra pomoći. Ove diplomatske i finansijske alijanse su ključne za suzbijanje ruske agresije i obezbeđivanje evropske budućnosti Ukrajine.

Ukrajina se kreće kroz krhki politički pejzaž, obeležen ratnom stvarnošću i unutrašnjim izazovima. Trenutno, korupcionaški skandal oko državne energetske kompanije Energoatom potresa stabilnost vlade, nakon što su istražitelji 3. juna 2026. godine otkrili navodni sistem pronevere. Ovo otkriće naglašava uporne probleme političke kulture, uprkos naporima za reforme u cilju pristupanja EU. Paralelno s tim, imenovanje vojne jedinice po „Herojima UPA“ od strane predsednika Zelenskog istog dana značajno opterećuje odnose sa Poljskom. Takve odluke, koje ciljaju na istorijske narative, pokazuju tenzije između izgradnje nacionalnog identiteta i međunarodnih odnosa, dok vlada istovremeno u parlamentu promoviše novu antikorupcijsku strategiju za period 2026-2030.

Ukrajina se bori sa masovnim prekidima u snabdevanju energijom, jer Rusija nastavlja da ciljano napada infrastrukturu. Stručnjaci prognoziraju za leto 2026. godine dalji deficit električne energije, sa mogućim dnevnim prekidima do osam sati u posebno ugroženim regionima kao što su Kijev i Odesa. Preko polovine ukrajinskih kapaciteta za proizvodnju energije je već uništeno, posebno termoelektrane. Kao odgovor, vlada forsira decentralizovanu izgradnju obnovljivih izvora energije i manjih gasnih elektrana kako bi ojačala otpornost mreže. Politički, težnja ka članstvu u EU podstiče prilagođavanje energetskog zakonodavstva evropskim standardima. Pored toga, EU pruža masivnu finansijsku pomoć do 90 milijardi evra do 2027. godine, vezanu za reforme u demokratiji i vladavini prava, kako bi se osigurala obnova i energetska bezbednost.

Ukrajina se bori sa dubokom demografskom krizom koja značajno opterećuje socijalni mir i međugeneracijske odnose. Milioni su pobegli od rata; mnogi mladi Ukrajinci razmatraju da trajno ostanu u inostranstvu, privučeni boljim perspektivama i obeshrabreni stalnim brigama o institucionalnom kvalitetu i korupciji. Istovremeno, vlada se bori sa obezbeđivanjem starije generacije kroz penzione reforme, čija se adekvatnost i dalje raspravlja uprkos prilagođavanjima poput povećanja minimalne penzije i novih zahteva od januara 2026. Kijev i međunarodni partneri forsiraju programe za jačanje socijalne kohezije i podršku mladima i veteranima, kako bi društvo ostalo zajedno. Izazov je ogroman: stvaranje ujedinjene budućnosti u zemlji razorenoj ratom i iseljavanjem ostaje centralni politički zadatak.

Ukrajinska omladina, pripravnici i studenti kreću se kroz složen pejzaž: od maja 2026. godine, obveznici vojnog roka moraju da podnose zahteve za odlaganje mobilizacije putem nove aplikacije „Reserve+“, što digitalizuje proces, ali naglašava stalno prisustvo rata u svakodnevnom životu. Ovaj razvoj je deo sveobuhvatnijih zakonskih izmena koje parlament sprovodi od aprila 2024. godine, kako bi popunio vojne redove i snizio starosne granice za regrutaciju. Paralelno s tim, vlada planira udvostručenje studentskih stipendija od septembra 2026. godine, što je finansijski tračak nade usred stalne neizvesnosti i visoke stope nezaposlenosti mladih.

Vrhovna Rada je nedavno usvojila revolucionarni zakon o osnovnoj socijalnoj pomoći, koji restrukturira socijalnu podršku porodicama i samohranim roditeljima u Ukrajini. Ovaj zakon, Predlog zakona br. 15094, konsoliduje fragmentirane beneficije u jedinstven, ciljani sistem kako bi se došlo do miliona onih kojima je pomoć potrebna. On reaguje na alarmantnu demografsku krizu, gde je stopa nataliteta pala ispod jednog deteta po ženi, a skoro 30% domaćinstava živi u siromaštvu. Cilj je da se finansijska pomoć učini efikasnijom i da se omogući pristup međunarodnoj podršci, poput 860 miliona dolara Svetske banke. Ova reforma treba da rastereti porodice koje pate od visokih troškova života i ograničenih mogućnosti zapošljavanja, posebno žene koje često nose glavni teret brige o deci.

Ukrajinski penzioneri su od 1. marta 2026. godine doživeli povećanje penzija od 12,1 odsto, što je iznad prošlogodišnje stope inflacije i pogađa oko 10 miliona ljudi. Ova godišnja indeksacija je zakonski utvrđena mera vlade za očuvanje kupovne moći starije generacije usred rata i rastućih troškova života. Paralelno s tim, pooštravaju se uslovi za radni staž za odlazak u penziju: od 60. godine sada je potrebno 33 godine radnog staža. Penziona reforma 2026. pokušava da sistem učini održivijim, ali niske prosečne penzije od preračunatih skoro 145 evra nakon povećanja, ukazuju na kontinuiranu finansijsku nesigurnost mnogih starijih osoba. Posebno u pograničnim oblastima, stariji ljudi pate zbog ograničenog pristupa uslugama i uništenja infrastrukture.

Ukrajinska ekonomija se smanjila za 0,5 odsto u prvom kvartalu 2026. godine, što je prva kontrakcija u poslednje tri godine, prvenstveno izazvana ruskim napadima na energetsku infrastrukturu. Istovremeno, Kijev pooštrava pravila za vojno rezervisanje radnika: preduzeća sada moraju da isplaćuju minimalnu platu od 25.941 grivne kako bi zaštitila osoblje od mobilizacije. Ova mera ima za cilj jačanje „realne“ ekonomije i obezbeđivanje budžetskih prihoda, ali pogađa srednju klasu koja već pati od rastuće inflacije od 8,6 odsto i nedostatka radne snage. Prosečni troškovi života često premašuju neto prihode, što povećava finansijski pritisak na mnoge porodice.

Ukrajinska vlada je, Rezolucijom br. 676 usvojenom 27. maja 2026. godine, revidirala monetarnu procenu zemljišta, što direktno utiče na obračun poreza na imovinu i stupilo je na snagu mesec dana nakon objavljivanja. Ovo prilagođavanje povećava standardizovane kapitalizovane prihode od zakupa za gradove sa preko milion stanovnika, što predstavlja značajno finansijsko opterećenje za vlasnike nekretnina u urbanim područjima. Istovremeno, ratno stanje je produženo do 2. avgusta 2026. godine, a od 1. juna 2026. godine primenjuju se nova pravila za rezervisanje zaposlenih, koja su vezana za zahteve minimalne zarade: preduzeća sada moraju da dokažu prosečnu platu od najmanje 25.941 grivne, ili tri minimalne zarade, kako bi dobila ili potvrdila status kritično važnog preduzeća i zaštitila zaposlene od mobilizacije. Ove mere imaju za cilj da obezbede državne prihode u ratnim vremenima i strateški usmere radnu snagu, ali za mnoge preduzetnike i samozaposlene predstavljaju dodatnu birokratsku prepreku i finansijski izazov. Posebno u oblastima pod ruskom okupacijom, uslovi za vlasnike se dramatično pogoršavaju, jer ruske vlasti nastavljaju da nezakonito oduzimaju civilnu imovinu i uvode manipulativni proces prenosa u opštinsko vlasništvo. Ovo primorava raseljene Ukrajince da prihvate rusko državljanstvo kako bi uopšte mogli da ostvare svoja imovinska prava, što predstavlja masovno kršenje međunarodnog prava i onemogućava povratak mnogih ljudi u njihove domove.

Ukrajinski poslanici su u prvom čitanju usvojili nacrt Građanskog zakonika koji i dalje isključuje istopolna partnerstva i automatski poništava brakove u slučaju promene pola. Ovo ignoriše prelomnu presudu Vrhovnog suda koja je priznala istopolnu porodicu i protivreči ranijim obećanjima o građanskim partnerstvima. Politički uzrok leži u svesnom izostavljanju ovih prava, što ima dalekosežne posledice po LGBTQ+ osobe i protivreči obavezama za pristupanje EU. Istovremeno, kabinet radi na zakonu protiv diskriminacije koji redefiniše „govor mržnje“ i bavi se „višestrukom diskriminacijom“ kako bi ispunio standarde EU.

Ukrajinska vlada drastično pooštrava pravila za imigrante i iseljenike: Kabinetskom rezolucijom br. 141 od 5. februara 2026. godine prestaju olakšice za privremene boravišne dozvole uvedene zbog rata. Stranci čije su dozvole istekle nakon 24. februara 2022. godine sada moraju da ih obnove u roku od 90 dana, u suprotnom im preti ilegalan boravak, visoke novčane kazne, pa čak i deportacija. Ovaj povratak na standardne procedure primorava mnoge da hitno reše svoj status, dok istovremeno akutni nedostatak radne snage gura zemlju ka privlačenju stotina hiljada stranih stručnjaka.