Velika Britanija Izborne ankete, istraživanje biračkih namera i aktuelni rejtinzi stranaka

Velika Britanija se i dalje bori sa upornom krizom troškova života, koja snažno opterećuje svakodnevicu mnogih domaćinstava. Dok je inflacija u aprilu pala na 2,8%, stručnjaci predviđaju ponovni rast na 3,5-4% u drugoj polovini godine. Uzrok: Kontinuirani sukob na Bliskom istoku podiže globalne cene energije i goriva i poskupljuje uvoz, što podstiče inflaciju i smanjuje realne prihode. Vlada se tome suprotstavlja paketom „Velike britanske letnje uštede“: snižava PDV za letnje atrakcije sa 20% na 5%, zamrzava porez na benzin i planira ukidanje carina na preko 125 svakodnevnih dobara. Pored toga, konsultacije o zabrani eksploatatorskih ugovora na nula sati trebalo bi da stvore veću sigurnost na radu.

Velika Britanija se i dalje bori sa svojom migracionom politikom, koju karakteriše nastojanje da zaustavi neregularne ulaske preko Lamanša i istovremeno preoblikuje legalne puteve za dolazak. Nedavno je međunarodni sud odbio finansijski zahtev Ruande, nakon što je premijer Keir Starmer konačno okončao kontroverzni plan azila za deportaciju migranata u Ruandu 2024. godine. Dok je broj prelazaka čamcima prošle godine opao, vlada je produžila sporazum sa Francuskom o suzbijanju ovih ruta do oktobra 2026. godine. Istovremeno, novi vizni propisi pooštravaju ulazak za određene nacionalnosti, što naglašava duboku preorijentaciju britanske migracione strategije.

Velika Britanija se kreće kroz složeno geopolitičko okruženje, obeleženo rastućom ruskom agresijom i intenzivnim internim debatama o svojoj odbrambenoj strategiji. London je nedavno osudio ruski incident sa dronom u blizini Rumunije, NATO saveznika, i potvrdio svoju posvećenost kolektivnoj bezbednosti. Ovo se dešava u pozadini zabrinjavajućeg porasta ruskih vojnih aktivnosti za 30 procenata u blizini britanskih obala, što preti bezbednosti kritične infrastrukture. S obzirom na ove spoljne pretnje, premijer Keir Starmer obećao je „značajno povećanje“ izdataka za odbranu. Međutim, dugo očekivani plan investicija u odbranu, koji bi to trebalo da potkrepi, odložen je zbog internih kabinetskih sporova oko procenjenih troškova od 18 milijardi funti. Pored ovih izazova, Dauning strit je odbacio kritike SAD o navodnom „dvoklasnom policijskom radu“ u Ujedinjenom Kraljevstvu, nakon što je američko Ministarstvo spoljnih poslova kontroverzno povezalo slučaj ubistva u zemlji sa „ideološkom uslovljenošću“, što je dovelo do diplomatskih tenzija. Ovo ilustruje krhku ravnotežu koju Velika Britanija mora da održava između svojih saveza i autonomnog rešavanja unutrašnjih pitanja.

Politički pejzaž Velike Britanije prolazi kroz period akutne nestabilnosti. Premijer Keir Starmer nalazi se u centru rastuće partijske pobune, pri čemu skoro stotinu laburističkih poslanika zahteva njegovu ostavku. Ova turbulentna situacija sledi nakon značajnih gubitaka Laburističke partije na lokalnim izborima i kontroverznog imenovanja Petera Mandelsona za ambasadora u Vašingtonu. Odluka je izazvala „eksplozivan sukob“ u Vestminsteru, pokrećući optužbe o neadekvatnim bezbednosnim proverama i političkom pritisku. Ovi unutrašnji razdori i povezani skandali značajno slabe vladu. Trenutne ankete pokazuju da Reform UK vodi sa 27%, dok su Laburisti i Konzervativci na po 18%.

Velika Britanija snažno napreduje u svojoj klimatskoj i energetskoj tranziciji. Trenutno je vlada utvrdila sedmi budžet za ugljenik, koji predviđa smanjenje emisija gasova staklene bašte za 87 procenata u odnosu na nivo iz 1990. godine za period od 2038. do 2042. godine. Ovaj agresivni klimatski cilj, zasnovan na Zakonu o klimatskim promenama iz 2008. godine, čini proširenje obnovljivih izvora energije kamenom temeljcem nacionalne strategije. Politički uzrok leži u nastojanju da se obezbedi snabdevanje energijom i okonča zavisnost od nestabilnih fosilnih goriva, podstaknuto geopolitičkim tenzijama. Paralelno se pokreću masivni infrastrukturni projekti poput brzih vozova i novih nuklearnih elektrana, često finansirani kroz javno-privatna partnerstva. Reforme takođe treba da ubrzaju proširenje električne mreže i smanje prepreke u planiranju, kako bi se postigli ambiciozni ciljevi.

Velika Britanija se bori sa dubokim jazom između generacija. Preko milion mladih ljudi (16-24 godine) trenutno nije ni na obuci, ni na poslu, ni na studijama – što je najviši nivo u više od decenije. Najnoviji Milburnov izveštaj upozorava na „izgubljenu generaciju“ i „moralni propust“. Istovremeno, kontinuirana kriza troškova života pogoršava tešku situaciju, dok mladi gube pristup pristupačnom stanovanju i moraju duže da žive sa roditeljima. Politički, neadekvatna stambena politika i kontroverzno povećanje minimalne zarade za mlađe, koje odvraća poslodavce, podstiču krizu. Vlada reaguje merama poput praksi, ali kritičari zahtevaju fundamentalnu sistemsku promenu.

Univerziteti u Velikoj Britaniji upozoravaju na drastična smanjenja državnih subvencija za nastavu, koja bi trebalo da se dese drugi put zaredom, dok je istovremeno nezaposlenost mladih na desetogodišnjem maksimumu od 14,7%. Ova finansijska erozija u visokom obrazovanju preti da smanji podršku studentima u potrebi i važnim programima za širenje uticaja. Paralelno, do 2030. godine bi 1,25 miliona mladih moglo ostati bez obrazovanja ili posla, što pogoršava beskućništvo među mladima. Vlada reaguje „Garancijom za mlade“ (Youth Guarantee), koja od juna 2026. godine stvara nove podsticaje za poslodavce da zapošljavaju mlade i u potpunosti finansira mesta za obuku za mlađe od 25 godina u malim i srednjim preduzećima. Međutim, pritisak na mlade zbog visokih troškova života i napetog tržišta rada ostaje ogroman.

Britanska vlada je od aprila 2026. godine ukinula kontroverzno ograničenje za dvoje dece u okviru Univerzalnog kredita (Universal Credit). Ova reforma, rezultat višegodišnjih političkih debata i kampanja protiv dečijeg siromaštva, znači da će porodice sa više od dvoje dece sada dobijati dodatak za svako dete, a ne samo za prva dva. Stručnjaci predviđaju da bi ova zakonska promena mogla da izvuče stotine hiljada dece iz siromaštva, nakon što je prethodni propis od 2017. godine finansijski opteretio mnoge porodice.

Uprkos povećanju penzija od 4,8% u aprilu, 3,4 miliona britanskih penzionera i dalje se bori sa finansijskim poteškoćama. Garancija „Triple Lock“, vladina politika prilagođavanja inflaciji, podigla je državnu penziju na do 241,30 funti nedeljno. Međutim, ovo olakšanje je poništeno stalnom krizom troškova života i nepriuštivim cenama energije, koje opterećuju četvrtinu penzionera. Paralelno, vlada postepeno povećava starosnu granicu za odlazak u penziju sa 66 na 67 godina, što pojačava pritisak na stariju generaciju. Penziona komisija snažno upozorava da 15 miliona Britanaca nedovoljno štedi za penziju, što za mnoge znači buduću „finansijsku liticu“ i naglašava potrebu za širim političkim rešenjima.

Britanska domaćinstva se suočavaju sa novom krizom troškova života, dok je realni rast plata u prvom kvartalu 2026. godine pao na skromnih 0,1%, a nazire se preokret u negativan trend. Ovaj razvoj, zajedno sa prvim mesečnim padom cena kuća u maju (-0,6%) i povećanim hipotekarnim kamatama, masovno smanjuje kupovnu moć širokih slojeva stanovništva. Politički, vlada pogoršava situaciju zamrzavanjem pragova za oslobađanje od poreza na dohodak do 2031. godine, što pri nominalno rastućim platama dovodi do postepenog povećanja poreza. Banka Engleske drži kamatne stope stabilnim, ali je pod pritiskom zbog sukoba na Bliskom istoku i rastućih cena energije da ih kasnije tokom godine podigne, što dodatno pojačava opterećenje.

Od 1. maja 2026. godine, vlasnici nekretnina u Velikoj Britaniji doživljavaju preokret: Zakon o reformi stanara (Renters (Reform) Bill) ukinuo je iseljenja bez navođenja razloga („no-fault“ evictions) po članu 21. Vlada time nameće strože razloge za iseljenje i zabranjuje fiksne ugovore o zakupu, što mnoge privatne stanodavce podstiče na prodaju svojih nekretnina i preoblikuje tržište stanovanja. Istovremeno, samozaposleni i stanodavci sa godišnjim prihodom većim od 50.000 funti moraju od aprila 2026. godine da se pridržavaju propisa „Making Tax Digital for Income Tax“, koji podrazumeva kvartalno digitalno prijavljivanje. Povećani porezi na dividende i rastući operativni troškovi, od minimalnih zarada do troškova energije, pojačavaju pritisak na preduzetnike širom zemlje.

Britanska vlada je proglasila trans-inkluzivnu zabranu konverzionih terapija u Engleskoj i Velsu zakonodavnim prioritetom, kako je kralj Čarls III objavio 14. maja 2026. godine u Kraljevskom govoru (King's Speech). Ovo se dešava u kontekstu sve napetije situacije za LGBTQ+ i manjinske grupe. Presuda Vrhovnog suda iz aprila, koja definiše pojam „pola“ u Zakonu o ravnopravnosti iz 2010. godine kao biološki pol pri rođenju, a ne kao pravni rodni identitet, podriva prava trans i interseksualnih osoba i mogla bi dovesti do isključenja. Pored toga, 22. maja 2026. godine objavljene su dugo očekivane smernice za rodno odvojene prostore, koje eksplicitno određuju njihovu upotrebu na osnovu biološkog pola. Ove političke odluke stvaraju neizvesnost i zabrinutost. Istovremeno, raste strah od pojačanog rasizma među manjinskim grupama nakon nedavnih uspeha stranke Reform UK na lokalnim izborima. Dok zakon o klasifikaciji zločina iz mržnje protiv LGBTQ+ osoba kao teških krivičnih dela još uvek prolazi kroz parlament, trenutna situacija pokazuje da su svakodnevne životne realnosti ovih grupa stanovništva izložene značajnom političkom pritisku.

Velika Britanija drastično pooštrava svoju imigracionu politiku: Ključna reforma bi mogla da udvostruči period čekanja za stalni boravak (Indefinite Leave to Remain) sa pet na deset godina, čak i za migrante koji već žive u zemlji. Ovaj plan, deo vladine politike predstavljene 2025. godine za „ponovno uspostavljanje kontrole nad imigracionim sistemom“, ima za cilj smanjenje neto migracije. Paralelno, pragovi plata za vize za kvalifikovane radnike porasli su na 41.700 funti, a od aprila 2026. godine poslodavci moraju da poštuju minimalne plate u svakom platnom periodu. Pored toga, „vizna kočnica“ (Visa Brake) od marta 2026. godine otežava Avganistancima pristup vizama za kvalifikovane radnike i studente izvan UK. Ove mere stvaraju značajnu neizvesnost i povećavaju pritisak na imigrante i iseljenike koji planiraju svoju dugoročnu budućnost u zemlji.